https://sputnikportal.rs/20220309/ivana-vujic-od-kraja-drugog-svetskog-rata-svet-nije-imao-nijedan-dan-mira-1135214799.html
Ивана Вујић: Од краја Другог светског рата свет није имао ниједан дан мира
Ивана Вујић: Од краја Другог светског рата свет није имао ниједан дан мира
Sputnik Србија
„Од краја Другог светског рата свет није имао ниједан дан мира. Живимо у поларизованом окружењу којим управљају новац и лична корист. То је сувише слабо за... 09.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-09T14:15+0100
2022-03-09T14:15+0100
2022-03-09T14:15+0100
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
народно позориште
позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/09/1135213931_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_1236d7d78d30b97feb5f5afafe5e0884.jpg
Радња комада „Иранска конференција“ једног од најпопуларнијих савремених руских аутора одиграва се на научној конференцији у Копенхагену која је посвећена сложеној релацији култура Истока и Запада.„Пре самог почетка комада, Вирипајев цитира део из 'Хамлета' да је Данска тамница, чиме гради метафору и сугерише да се то због чега је Данска код Шекспира тамница, сада односи на цео свет“, истиче она.Свет је на раскршћу и више ништа неће бити истоОвај аутор, рођен у сибирском граду Иркутску, добро је познат београдској публици захваљујући драмама као што су „Кисеоник“, „Илузије“, „Пијани“ и „Живот бр. 2“ које су извођене на различитим сценама. За комад „Иранска конференција“ Вирипајев једобио награду Златна маска за најбољи драмски текст у Русији, а Ивана Вујић каже да је ово његов можда и најбољи текст.„Ако би ме неко питао ко је унук Антона Павловича Чехова, ја бих рекла да је то Вирипајев. 'Иранска конференција' јесте отворено дело у којем овај аутор својим драмским писмом спаја питања романописаца и драматичара као што је Чехов о смислу човека. Ми се данас налазимо на конференцији, пред великим жариштима и проблемима, а јасно нам је да се свет налази на раскршћу и да после тога ништа неће бити исто“, наводи редитељка.Вирипајев такође своју инспирацију црпи и из персијске културе и поезије коју одлично познаје и користи спев ’Говор птица’ Атара у којем упућује на пут птица ка самоспознаји.Слика света је застрашујућаИако је ова драма писана пре пандемије корона вируса и чије су пробе у Народном позоришту започеле пре кризе у Украјини, делује као да је представа рађена за ово време јер метафорички детектује глобалну слику света.„Нова слика света је жалосна и застрашујућа. Од краја Другог светског рата, морам да подсетим, свет није имао ниједан дан мира. Можда ми нисмо увек размишљали о Африци у којој су стално буктили различити ратови, пре свега подстакнути колонијалним тежњама, отимањем богатства. Свет би морао да се врати уназад, морао би да одбаци егоцентричност и окрене се разумевању и заједништву јер ми другу планету тренутно немамо“, сматра Ивана Вујић.Она додаје да дубоко саосећа са народом Украјини, али и да су санкције руској култури бесмислица савременог света.Вирипајев је ансамблу Народног позоришта уочи премијере послао поруку у којој истиче међусобно разумевање двеју култура и захвалност на томе што ће се овај текст играти премијерно у Србији.„Сигурна сам да ће Вирипајев доћи у Србију како би присуствовао игрању ове представе, а оно што је било најлепште јесте његово обраћање нама и његова радост што ми то радимо, његова захвалност и његове реченице о љубави и ослобању од превеликог ’ја’.“У глумачком ансамблу представе „Иранска конеференција“ су Радмила Ђуричин, Вања Милачић, Зоран Ћосић, Гојко Балетић, Богдан Богдановић, Маја Кундачина, Радмила Живковић, Слободан Бештић...У улози персијске песникиње Ширин Ширази појављује Ивана Жигон која се после десет година враћа на сцену и која ће бити у алтернацији са Вјером Мујовић.„Оно што је интересантно је да сам радила и са Иваном и са Вјером на различит начин, у зависности од њиховог глумачког и личног ’ја’. Ивана је, за ову прилику, научила персијски и извешће једну нумеру на том језику. То је био узбудљив, педантан и јединствен рад. Вирипајев познаје персијску поезију из 12, 13, 14 века, то су величанствени стихови који показују да познавајући традицију постајемо мајстори, а онда ћемо, као мајстори, моћи да мењамо свет“, закључује Ивана Вујић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – интервјуи и аналитика, народно позориште, позориште
култура, култура – интервјуи и аналитика, народно позориште, позориште
Ивана Вујић: Од краја Другог светског рата свет није имао ниједан дан мира
„Од краја Другог светског рата свет није имао ниједан дан мира. Живимо у поларизованом окружењу којим управљају новац и лична корист. То је сувише слабо за човека “, каже за Спутњик Ивана Вујућ, редитељка представе „Иранска конференција“ Ивана Вирипајева која се вечерас премијерно игра у Народном позоришту.
Радња комада „Иранска конференција“ једног од најпопуларнијих савремених руских аутора одиграва се на научној конференцији у Копенхагену која је посвећена сложеној релацији култура Истока и Запада.
„Пре самог почетка комада, Вирипајев цитира део из 'Хамлета' да је Данска тамница, чиме гради метафору и сугерише да се то због чега је Данска код Шекспира тамница, сада односи на цео свет“, истиче она.
Свет је на раскршћу и више ништа неће бити исто
Овај аутор, рођен у сибирском граду Иркутску, добро је познат београдској публици захваљујући драмама као што су „Кисеоник“, „Илузије“, „Пијани“ и „Живот бр. 2“ које су извођене на различитим сценама. За комад „Иранска конференција“ Вирипајев једобио награду Златна маска за најбољи драмски текст у Русији, а Ивана Вујић каже да је ово његов можда и најбољи текст.
„Ако би ме неко питао ко је унук Антона Павловича Чехова, ја бих рекла да је то Вирипајев. 'Иранска конференција' јесте отворено дело у којем овај аутор својим драмским писмом спаја питања романописаца и драматичара као што је Чехов о смислу човека. Ми се данас налазимо на конференцији, пред великим жариштима и проблемима, а јасно нам је да се свет налази на раскршћу и да после тога ништа неће бити исто“, наводи редитељка.
Вирипајев такође своју инспирацију црпи и из персијске културе и поезије коју одлично познаје и користи спев ’Говор птица’ Атара у којем упућује на пут птица ка самоспознаји.
„Он је веома духовит писац, воли своје јунаке, воли човека, али такође увиђа све ограничености које човек има и којима ограничава свет. Отуда он сугерише ослобађање од свога 'ја' и утапање у љубав“, објашњава редитељка.
Слика света је застрашујућа
Иако је ова драма писана пре пандемије корона вируса и чије су пробе у Народном позоришту започеле пре кризе у Украјини, делује као да је представа рађена за ово време јер метафорички детектује глобалну слику света.
„Нова слика света је жалосна и застрашујућа. Од краја Другог светског рата, морам да подсетим, свет није имао ниједан дан мира. Можда ми нисмо увек размишљали о Африци у којој су стално буктили различити ратови, пре свега подстакнути колонијалним тежњама, отимањем богатства. Свет би морао да се врати уназад, морао би да одбаци егоцентричност и окрене се разумевању и заједништву јер ми другу планету тренутно немамо“, сматра Ивана Вујић.
Она додаје да дубоко саосећа са народом Украјини, али и да су санкције руској култури бесмислица савременог света.
„Уместо да решава проблеме на начин који је хуман, који је позитиван, који има смисла, свет проглашава Достојевског кривцем. За шта је Достијевски крив? Зато што је показао човеку његово право лице, праву слику. То је срамота.“
Вирипајев је ансамблу Народног позоришта уочи премијере послао поруку у којој истиче међусобно разумевање двеју култура и захвалност на томе што ће се овај текст играти премијерно у Србији.
„Сигурна сам да ће Вирипајев доћи у Србију како би присуствовао игрању ове представе, а оно што је било најлепште јесте његово обраћање нама и његова радост што ми то радимо, његова захвалност и његове реченице о љубави и ослобању од превеликог ’ја’.“
У глумачком ансамблу представе „Иранска конеференција“ су Радмила Ђуричин, Вања Милачић, Зоран Ћосић, Гојко Балетић, Богдан Богдановић, Маја Кундачина, Радмила Живковић, Слободан Бештић...
У улози персијске песникиње Ширин Ширази појављује Ивана Жигон која се после десет година враћа на сцену и која ће бити у алтернацији са Вјером Мујовић.
„Оно што је интересантно је да сам радила и са Иваном и са Вјером на различит начин, у зависности од њиховог глумачког и личног ’ја’. Ивана је, за ову прилику, научила персијски и извешће једну нумеру на том језику. То је био узбудљив, педантан и јединствен рад. Вирипајев познаје персијску поезију из 12, 13, 14 века, то су величанствени стихови који показују да познавајући традицију постајемо мајстори, а онда ћемо, као мајстори, моћи да мењамо свет“, закључује Ивана Вујић.
