Америчка акција на Далеком истоку: Увући Кину у зачарани круг Западног слепила

„Кина је чврсто посвећена мирном поновном уједињењу са Тајваном и никада неће толерисати сепаратистичке снаге које траже независност Тајвана“, изјавио је портпарол кинеског министарства одбране Ву Ћијан и додао да што више САД и Јапан праве буку око питања Тајвана, то ће Кина жешће деловати да заштити национални суверенитет и територијални интегритет.

Дугогодишњи дописник из Пекинга Милорад Денда за Спутњик објашњава да је овај став изнет на сусрету с новинарима током заседања кинеског парламента на коме се доносе главне одлуке кинеског развоја у овој години.

Иако је реч о познатом, небројено пута поновљеном ставу, питање Тајвана једно је од главних у западној штампи која је пуна хистеричних осврта на тренутну ситуацију у свету. Денда каже да је то покушај да се Кина испровоцира, али подсећа да је она врло јасно ставила до знања да се тајванско питање у својој суштини разликује од украјинског и да се не може никако поредити.

„Пекинг не пропушта да истакне да они који сада наглашавају принципе суверенитета у украјинском питању, истовремено нарушавају кинески суверенитет и територијални интегритет када је реч о Тајвану. То се пре свега односи на понашање САД, јер је управо ових дана, а и то можемо назвати провокацијом, Бајден упутио на Тајван делегацију бивших стручњака за безбедност, а убрзо потом се тамо појавио и бивши државни секретар Мајк Помпео, који је примио орден од тамошњих власти“, каже Денда и подсећа да је Помпео том приликом изјавио да Тајван треба да буде независна држава.

Уз провокације Кине у тренутку када је присутна глобална узнемиреност због ситуације у Украјини, занимљива је и чињеница да је са Тајвана моментално стигао и одговор на иступање кинеског министра и то са седнице тајванског парламента који је расправљао о безбедносном утицају ситуације у Украјини.

У одговору стоји да би Кина и Тајван платили високу цену, ако би Пекинг покушао да изведе инвазију на то острво, да би у случају конфликта сви лоше прошли, чак и победници. Денда каже да Тајван заправо настоји да укаже на то да је могућ сукоб који може да избије сваког тренутка, али да је Тајван спреман.

„То су све познати наративи који треба да укажу да Тајван има снажну подршку Сједињених Држава у очувању свог суверенитета. То је чиста игра, надгорњавање садашњих наратива, јер не треба заборавити да држање питања Тајвана отвореним, и према тајванским и америчким интерпретацијама, угроженим од Кине, заправо служи само томе да САД даље учвршћују своје позиције у западном Пацифику, Јужном кинеском мору и стварању војних савеза као што је АУКУС, са Аустралијом и Великом Британијом. Дакле, све то служи очувању америчке хегемоније у различитим деловима света“, каже Денда.

Он додаје да сва ова понашања Народна Република Кина тумачи на исти начин, уз истицање своје чврсте решености, у складу са прокламованим стратешким стрпљењем - Тајван је део Кине и он ће бити део Кине.

Денда додаје да се Кина, иако је и сама на тапету, труди да у њеним реаговањима на ситуацију у Украјини, буде разјашњавање узрока садашње ситуације, а не хистерија о последицама којом је опседнут Запад.

„Кинези кажу јасно, и то непрекидно понављају, да су главни кривци за садашњу ситуацију у Украјини - САД и НАТО, дакле, пет таласа НАТО проширења према Русији и угрожавање руске безбедности. Други став који се кристалише у кинеским реаговањима је одбацивање санкција и упозорење Европи да постаје беспомоћно оружје у америчким рукама. Кина је принципијелно и чврсто против увођења једностраних, нелегалних санкција које само могу да допринесу повећању тензија, називају их доливањем уља на ватру“, подсећа наш саговорник.

Денда примећује да Америка не одустаје да увуче Кину у зачарани круг слепила, док она истовремено указује на медијску хистерију Запада покренуту војном операцијом у Украјини.

Он подсећа да је прошле године спољнотрговинска размена између САД и Кине била 755 милијарди долара, повећана је за 28,7 одсто у односу на 2020. Амерички дефицит, због кога је Трамп и покренуо трговински рат са Кином, је 359 милијарди долара. Дакле, економски рат није успео да сузбије развој кинеско – америчких економских односа, нити да смањи трговински дефицит, нити да смањи кинески извоз у САД.

Истовремено, на првом месту кинеских трговинских партнера није ни ЕУ, ни САД, већ земље АСЕАН-а из непосредног окружења, тај податак такође говори колику силу у трговини и економској размени данас у свету представља Кина.

„Она је прошле године досегла бројку од 6 хиљада милијарди долара трговинске размене са светом. То су бројке од којих се заврти у глави. Шта значи ударати на такву економску силу, свако ко то покуша треба да се суочи са озбиљним питањем о последицама таквих потеза“, закључује Милорад Денда.