ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Додао је да сада, није време за упирање прстом у кривце, већ за извлачење поуке да се то више не понови.
Милановић је у сталном контакту с врхом Оружаних снага и безбедносних служби Хрватске и у континуитету је информисан о току истраге и свим новим сазнањима везаним за пад летелице у четвртак увече на загребачком Јаруну, рекли су данас у његовом кабинету на питање да ли је председник упознат са детаљима истраге о паду дрона, јавља Хина.
Што се тиче НАТО савеза, чији је Хрватска члан као и Мађарска и Румунија кроз чији је ваздушни простор беспилотна летелица прошла, из Милановићевог кабинета подсећају да је свој став Милановић изнео у петак на конференцији за новинаре, али истичу да се кривца не може тражити само у НАТО већ и код држава чланица.
„Не може се тражити кривца само у НАТО, одговорност је и на државама чланицама изнад којих је летелица прошла без њихове реакције. Али није време за упирање прстом у било кога, важније је да из овог догађаја извучемо поуку и да се то више не понови“, наводе из кабинета председника Хрватске.
Милановић је у петак упитао како је могуће да једна несофистицирана летелица проведе скоро један сат на територији чланице НАТО, а да то нико не види.
11 Март 2022, 21:59
Истакао је и да је тај догађај ствар заједничке команде НАТО у Шпанији, која би све податке требало да има у најкраћем могућем времену и да реагује.
У четвртак увече је у главни хрватски град, поред Студентског дома „Стјепан Радић“' у којем борави 4.500 студената, пала војна беспилотна летелица „Тупољев Ту-141 Стриж“, произведена још у време СССР-а и тешка неколико тона.
Реч је о некадашњем дрону Црвене армије, од којих је њих неколико после распада СССР-а остало у Украјини и које су украјинске ваздушне снаге 2014. године, након почетка ратних сукоба у источним покрајнама Доњецк и Луганск, ревитализовале како би могле да их користе у сукобу са проруским снагама.
Дрон је лансиран из Украјине где је у току оружани сукоб украјинских и руских снага.
Украјина је једини познати тренутни оператер Ту-141, али за сада нема потврде о томе ко је лансирао летелицу која је пала у Загребу, преноси Танјуг.