Ево како је украјински дрон пао у хрватско двориште
21:59 11.03.2022 (Освежено: 13:20 28.06.2023)
Пратите нас
Грдосија од дрона пала је синоћ усред Загреба долетевши право из Украјине, а сви на челу са хрватском владом питају се како је успела да промакне НАТО радарима.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Золтан Дани, пензионисани пуковник ПВО Војске Југославије и командант јединице која је током НАТО агресије на СР Југославију срушила „невидљиви“ авион Ф-117 „Ноћни јастреб“, за Спутњик каже да је могуће да је дрон који је из Украјине пао у Хрватску прошао испод радара.
Радар не види дрон јер има мали одразну површину
„То је дрон ТУ -141 руске производње који имају и Украјинци а који може да се користи и за извиђање али и за ношење убојних средстава,“ објашњава наш саговорник.
У овом случају, дрон није са собом имао убојна средства, додаје пуковник Дани, што значи да је практично би извиђач.
Упитан како је могуће да дрон који је после пада направио кратер у обиму од три метра прође преко две државе чланице НАТО а да га нико не региструје, наш саговорник истиче да је некоме очито „побегао“ из контроле управљања. Разлог због чега није уочен на радарима, сматра Дани, јесте тај што дрон има малу одразну површину.
„Мала одразна површина и ниско летење је разлог због чега није ухваћен на радару. Мала одразна површина и за радар је мала. Друго, дрон је, био стар или нов, направљен највише од пластике, са лаком металном конструкцијом и наравно са мотором који је од метала. Али има довољно горива да пређе одређену раздаљину зато што иде праволинијски,“ објашњава пуковник Дани.
Наиме, за дрон пут од Украјине до Хрватске није био велики да би му нестало горива: кроз Мађарску ваздушном линијом има око 500 километра. Објашњавајући шта значи одразна величина Дани каже:
„То значи да је његова површина коју треба да евентуално покаже радарски одраз мала. Дакле, оно што ће да се одбија од тог предмета у том простору, оно што је метал. А ове су све површине већином пластичне тако да нема одбијања електромагнетне енергије коју рада може да ухвати,“ објашњава наш саговорник.
Дани такође сматра да је величина дрона која се наводи по медијима мало претерана. Како каже, ако дрон има распон крила четири метра, како медији наводе, тежину од шест тона и дужину до 14, 5 метра нешто није у реду са математиком.
🚨BREAKING/exclusive:
— Tyler Rogoway (@Aviation_Intel) March 11, 2022
Tu-141 "Strizh" missile-like drone from the war in Ukraine looks to have crashed in Croatia:https://t.co/h3ot6usaFS
„Ако је распон крила четири метра он највише може да буде око осам метара. Он лети испод брзине звука и лети највише на основу потиска,“ објашњава Дани.
На принципу играчке на управљање
Наш саговорник је дрон, да би лаицима лакше дочарао како функционише, упоредио са играчкама на управљање које до момента док имају домет у управљачу "слушају" команде. Али ако га пошаљете превисоко или далеко изгубиће се из домета.
Пуковник у пензији Рајица Бошковић, некадашњи командант 126. бригаде Ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) и аутор књиге „Небо на длану - век ВОЈИН", такође каже да дрон може да се „провуче“ испод радара неопажено.
„И старије и новије беспилотне летелице, односно, дронови имају малу рефлексну површину, пластични су и постојећи радари за праћење њих тешко откривају, тачније, пре ће открити „невидљиви авион“ него дрон,“ каже он.
Стари или нови дронови имају исту „ману“
С обзиром да је све више оних који говоре да је у питању дрон „Стрижи“ који спада у старију генерацију совјетског оружја које још увек користи Украјина, и који нема у себи ГПРС, по речима нашег саговорника и не чуди што није примећен.
„Требало би да се формирају јединце специјализоване за осматрање само дронова, и онда би могло да се открије на време присуство ове летелице која се за сада користи као летелица за прикупљање података али с обзиром да техника напредује ко зна за шта ће још бити употребљена,“ додаје он.
У сваком случају, дрон је иза себе оставио кратер површине три метра, делове нечега што је личило наводно на авион и један црвено-бели падобран.
Дух ССССР-а стигао у Загребу
У Загребу је тренутно у току истрага да ли је реч о грешци, или изгубљеној контроли, јер је летелица летела неколико минута изнад Хрватске па се тек онда срушила.
Руски војни стручњак Алексеј Леонков изјавио је да сматра да је у питању совјетски дрон „Стриж” (Ту-141) који је лансиран са територије западне Украјине. Он верује да је дошло до неуспеха летачке мисије, пошто је реч о старој војној техници совјетске производње, а разлог је људски фактор.
Према његовим речима, параметри лета се задају ручно и чувају у меморији „Стрижа” још док је на земљи, а повратне руте се подешавају помоћу неколико десетина прекидача. Тако да, како објашњава, ако је само један прекидач погрешно подешен, „Стриж“ ће одлетети на погрешно место и неће се вратити у базу.
Овај дрон нема корекцију лета помоћу ГПРС или других навигационих система.
Хрватски председник Зоран Милановић рекао је да је установљено да је дрон летео изнад Мађарске око 40 минута, док се у хрватском простору задржао мање од седам минута, и пао јер је остао без горива. Он је поставио је и питање како то да летелица величине авиона није оборена на путу од Украјине до Загреба.
