ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Француска десница се већ руга председнику Републике да се безуспешно прави арбитром у кризи у Украјини, а да није способан да примири побуну у властитој држави. Зато Макрон данас шаље у Ајачо Жерала Дарманена, министра унутрашњих послова, наводно са широким овлашћењима за договор с побуњеним корзиканским сепаратистима, пише Јутарњи лист.
У нередима на Корзици је досад повређено више од 100 особа, од којих су неколико десетина полицајци.
Корзика је стално буре барута, незадовољна својим статусом у Француској Републици. Корзику је Ђенова препустила Француској 1768, а део Корзиканаца никада није прихватио суверенитет туђе државе и туђег језика.
На обласним изборима 2017. апсолутну већину од 56 одсто гласова добила је корзиканска националистичка коалиција „За Корзику“, чији је минималан програм широка аутономија; увела је корзикански језик као главни на острву. Тај је језик сродан тосканским говорима на којима је саздан и италијански стандардни језик. Корзички је признат као мањински и на Сардинији.
Нова искра у буре барута бачена је друго марта, када је у затвору у Арл афрички муџахедин, који се вратио из Авганистана, па је осуђен за тероризам, покушао да угуши Ивана Колону (61), корзиканског сепаратисту који је осуђен на доживотни затвор као наводни убица тадашњег корзиканског префекта Клода Ерињака. Ерињак је 1998. устрељен из пиштоља отетога жандармима када су корзикански сепаратисти, међу њима и Колона, пет месеци раније напали жандармеријску касарну у Пјетросели.
Део француских медија, као и тадашњи француски министар унутрашњих послова Никола Саркози, тврдили су да је Колона убица и пре него што је ухапшен, а камоли осуђен. Он није признао кривицу и тврдио је да није имао праведно суђење. Сепаратисти који су учествовали у атентату и који су га оптужили, касније су опозвали само оптужбе против Колоне, а све остало су признали. Тврдили су да су на самом месту атентата били само двојица: Пјер Алесандри и Ален Феранди. Алесандри је чак накнадно признао да је он пуцао, али то није узето у обзир. Адвокати су тврдили да нема нити једнога материјалног доказа против Колоне.
Колона се жалио све до Европског суда правде у Стразбуру, који је прво одлучио да ће његову тужбу да узме у разматрање, али је то накнадно ипак одбио након снажног притиска француске владе. Касније је убијен и један од Колониних адвоката, активиста за људска права Антоан Соласаро.
Колона се није опоравио од покушаја убиства и у коми је, а питање је да ли ће се опоравити јер му је мозак дуго био без кисеоника.
Не само сепаратисти, већ и многи корзикански националисти сматрају да је француска држава крива, поготово зато што је Колони у ћелију ставила доказанога вишеструког убицу. Претпостављају да ће муџахедин, чије име није објављено, бити касније проглашен неурачунљивим и протеран. Он се правда да је Колона вређао пророка Мухамеда. Ако се и одбаце те теорије завере, остаје чињеница да је Колона умало смакнут у затвору високе сигурности, где му је држава морала гарантовати физичку безбедност.
Кад је вест допрла до главног града Корзике Ајача, почели су бурни протести. Тако је на протестима у Бастији у болници завршило 67 особа, од којих 44 полицајца. Главна парола демонстраната је „Француска држава убица“.
Пре одласка на Корзику министар унутрашњих послова Дарманен је рекао: „Извршна власт је саслушала захтеве изабраних на Корзици. Отворићемо циклус разговора“.
„Дарманенова најава не значи никакав корак напред“, рекао је корзиканским медијима Петр Антон Томаси, лидер покрета „Слободна Корзика“.
„Министара смо се нагледали свих ових година. Обећавају ли нешто изванредно? Проценићемо тек када ставе карте на сто“, рекао је Томаси.
Дарманен је потом казао за корзикански лист „Корз матин“ и да су француске власти спремне да разговарају о аутономији острва, додајући, међутим, да је услов за то да се успостави јавни ред и мир.