ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Саговорници Спутњика, новинар Никола Врзић и историчар Саша Адамовић, кажу да Левијева посета Одеси није изненађујући потез француског активисте.
„Као што се деведесетих залагао за убијање Срба, потпуно је природно да се Бернар Анри Леви данас залаже за убијање Руса. При томе, он затвара круг који је отворио 2014, када је на Мајдану пружао подршку пучу који је спроведен зарад америчких интереса. Сада овај филозоф америчких бомби подржава те исте пучисте“, каже Врзић.
Левијев парадокс – Јеврејин који сарађује са неонацистима
У свему томе, Леви се уопште не обазире на чињеницу да је његов домаћин Максим Марченко, донедавно био командант нацистичког батаљона Ајдар, кога је невладина организација Амнести интернешенал оптужила за бројне ратне злочине у Донбасу, додаје он.
Амнести интернешенел је, подсећамо, септембра 2014. оптужио припаднике батаљона Ајдар за злочине, међу којима су незаконито затварање, отмице, крађе, изнуде и могућа погубљења. Иста организација је децембра исте године оптужила овај батаљон да зауставља хуманитарну помоћ, док је 2015. украјински гувернер Луганске области Генадиј Москаљ затражио од министарства одбране из Кијева да обузда припаднике овог батаљона, који, како је рекао, терорише становнике области.
„Још један парадокс је то што Леви, као Јеврејин, сарађује са неким ко је неонациста. Знамо да је батаљон Ајдар, као и батаљон Азов и многи други батаљони прилично отворено гаје нацистичку идеологију. Опет, у свету апологије америчког интервенционизма, ни то није ништа ново“, наводи Врзић.
Према његовим речима, Бернар Анри Леви није ни идеолог, нити апологета америчког интервенционизма у свету; он је само вешти профитер, који је схватио где се налазе новац и удобан живот – у службу тога ставио је свој интелект.
„Не бих му давао превелики значај, нити бих га умањивао. Он је једноставно један од саучесника у пропагандној машинерији империје зла која је посејала толике милионе смрти широм света“, закључује Врзић.
Манекен империје зла
Левијева појава у Одеси није срачуната само на то да обнови своју медијску популарност, већ да би се још једном отворено експонирао, као што се деведесетих година експонирао против Срба, каже Адамовић.
„Иако је наводни идеолошки левичар, припадао је такозваним француским „новим филозофима“, изгледа да није толико идеолошки гадљив, јер се у Одеси затекао у друштву човека који је прононсирани неонацита. Очигледно да му такво друштво сасвим прија и да није желео да пропусти прилику да, када су све камере моћних западних медија уперене у Украјину, поново обнови помало потамнелу медијску славу“, истиче он.
Међутим, изгледа да Левијева медијска звезда полако залази, да више није толико интересантан западним медијима као што је некада био, додаје Адамовић, јер западно јавно мнење, након деценија које је провео као глобалистички активиста, има све мање поверења у њега.
„Он Украјини и украјинским неонацистима неће помоћи јер више није у могућности да то учини, али је његова појава, с обзиром на историју његових активности тог типа, добар знак да антируски пројекат, који је толико дуго спровођен у Украјини, иде ка свом неславном завршетку“, закључује Адамовић.
Снага филозофије је у подршци авијације
У свом обиласку Одесе, судимо према твитовима које је послао, Бернар Анри Леви није обишао Дом синдиката у том граду, у коме су следбеници оних који га данас госте живе спалили око стотину људи. Ту чињеницу је заборавио да помене објављујући своје статусе.
Али, историја Левијевог наводног активизма препуна је сличних случајева необазирања на патње свих – он је увек бирао страну, помно пазећи да изабрана страна буде она коју подржава Вашингтон. Тако је било деведесетих година, када се залагао за бомбардовање Београда; тако је било и током арапског пролећа, у коме је Леви такође играо улогу промотера америчког концепта разарања блискоисточних држава. Тако је и у Украјини, у којој је овај француски филозоф активан од 2014.
Активности Бернара Анрија Левија можда је најбоље описао руски писац Виктор Пељевин. У роману „Снаф“ из 2011, Леви је Пељевину послужио као прототип лика под именом Бернар Анри Монтењ Монтескје.
„Бернар Анри Монтењ Монтескје је радио са мном у последњих неколико ратова - вероватно знате то име. Он је себе радије називао филозофом. Такође је био представљен у вестима. Али на платном списку, који је састављен на црквеном енглеском, његова позиција се недвосмислено назива: „први разред крек дискурса“. То је, у ствари, потпуно исти војни човек. Али ту нема контрадикције - ми нисмо деца и савршено разумемо да снага модерне филозофије није у силогизмима, већ у подршци авијације“, каже у роману Пељевин.