Бернар Анри Леви није задовољан што многи у Европи указују на штетну конфронтацију са Русијом, зарад америчких интереса. Русија је за Левија претња. Европљани, каже, морају да схвате које су Путинове намере пре него што буде касно. Упире прстом на Путинове „партијске секретаре широм Европе“, међу које убраја и италијанског премијера Матеа Ренција.
БХЛ, једна од звезда европске политичке поп-културе, који ће остати упамћен као француски интелектуалац са откопчаном белом кошуљом, одавно је пронашао своју мисију у улози гласноговорника доминантне идеологије неолиберализма, са Вашингтоном као централом и НАТО-ом као војним крилом.
Свуда где су „угрожени интереси“ САД и НАТО-а, ту је и Бернар.
Филозоф који једном руком пише књиге док се другом фенира, како је духовито приметио један француски новинар коментаришући површност и интелектуалну прозаичност његових филозофских остварења, један је од главних заступника ратова који се у западној терминологији називају хуманитарним интервенцијама, што је еуфемизам за освајачке походе које су водиле различите коалиције склопљене у Вашингтону, од пада Берлинског зида до данас.
У Босни је био главни савезник Алије Изетбеговића у цепању државе, представљајући га у француској јавности као спасиоца, великог Европљанина, борца за мултикултурално и мултиетничко друштво, неку врсту просветитеља у борби против српског опскурантизма. За рат у Ираку 2003. године је писао да је „морално оправдан“ и, заједно са неколицином француских интелектуалаца из круга тзв. „нових филозофа“, познатијих као медијски филозофи, међу којима су бивши маоисти из 68. који су се приклонили Бушовој идеји крсташког рата, грмео против „совјетске“ Француске и њеног „антиамериканизма“. У време кризе у Јужној Осетији 2008. године, из Грузије је извештавао да су Руси спалили Гори и хвалио се саветима које је дао тадашњем грузијском председнику Михаилу Сакашвилију како да позове НАТО у помоћ. Демантовали су га француски новинари са којима је обилазио зону сукоба који су потврдили да никада није ушао у овај град и да је, као и они, видео поља која је војска запалила да би се заштитила од снајперских напада.
Последице његовог отвореног залагања за рат су најпоразније у Либији. Његова улога у бомбардовању ове земље, које је предводила Француска, уз Британију и САД, огромна је.
Пријатељ жене бившег француског председника Карле Бруни, још једне ведете француског џет сета, БХЛ није избијао из Јелисејске палате док није наговорио Николу Саркозија да „крене у акцију“ против Гадафија, иако је „зли диктатор“, по свему судећи, учествовао у финансирању Саркозијеве председничке кампање 2007. године, на шта указују истраге вођене у Француској.
Као што су му авантуре по Босни послужиле за документарни филм „Босна!“, у коме се представио у улози Тинтина у земљи балканских дивљака, тако му је и Либија послужила за филмску самопромоцију која се завршила пројекцијом на Канском фестивалу, на којој је позирао фотографима са тамним наочарима за сунце, окружен двојицом либијских „демократа“, попут трофеја. Док се у филму о Босни крије од снајпера док га интервјуише телевизијска екипа, у филмском остварењу о Либији, које је најављено као „једна људска авантура“, БХЛ, на прамцу брода, откопчане кошуље и косе разбарушене на ветру, преко лаптопа и сателитског телефона организује обарање Гадафија. Леви иначе воли да направи екскурзију у ратне зоне у свом приватном џету.
Две године касније „људска авантура“ БХЛ се наставила на Тргу Мајдан у Кијеву, где је са говорнице упоредио Путина са Хитлером. Исте термине је после неколико дана употребила Хилари Клинтон, прибегавајући, као и француски филозоф, стратегији демонизације противника коју је њен муж разрадио током напада на Југославију 1999. године.
У редовној колумни у недељнику „Поен“ БХЛ је недавно описао посету Петру Порошенку „у помало кич канцеларији“ председничке палате у Кијеву „у којој се сваки пут срећемо“. Леви пише да је тешио украјинског председника да је погрешно схватио да Франсоа Оланд намерава да ублажи санкције Русији.
Сада је на реду Сирија. Сви гласови који нису у хармонији са Вашингтоном су на удару филозофа који је, захваљујући великом утицају који има у медијима, кренуо у нову медијску офанзиву.
У тексту објављеном на утицајном сајту „Пројекат синдикат“ не устручава се да напише да је због „Путинових метода десетине хиљада људи присиљено на бег од безобзирних ваздушних напада“, када су милионски збегови почели много пре него што је Русија одлучила да реагује, док коалиција коју предводе САД непрекидно бомбардује Сирију више од годину дана.
За сиријски режим, на чије рушење позива од почетка кризе, каже да је „подстакао застрашујући успон Исламске државе тако што је Асаду обезбедио кеца из рукава у настојању да задобије међународну подршку, а Русији покриће“. Озлоглашена организација која држи под контролом половину Сирије и трећину Ирака не само што је главни непријатељ власти у Дамаску, већ је њеном ширењу допринела управо војна окупација Ирака од стране америчких снага за коју се БХЛ залагао. Исламска држава је производ ове окупације.
