ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Говорећи о изложби која се може видети у Галеријском простору НБС-а, Душанићева је истакла да изложба представља различите материјале и грађу из логора на подручју данашње Немачке, Аустрије, Пољске и Италије, који имају „везе са музичким делатностима, позориштем, периодиком и фотографијама који прате живот заробљеника“.
Посетиоци НБС могу видети, између осталог, руком писане и илустроване новине југословенских војних заробљеника, попут „Логорског јежа“ из Оснабрика, на чијој насловној страни духовито пише да ће се „поштарина платити на Земунском мосту“ и да „излази кад хоће“, као и плакат који за 26. августа 1942. године најављује представу „Скамполо“ у „Логорском позоришту“ у Аверсу.
Изложени су и предмети као што је војна униформа и цокуле или прибор за јело, уз репродукције бакрописа Мила Милуновића које се поред стихова песника Милана Дединца познатог по збирци „Песме из дневника заробљеника број 60211“, могу наћи и у пратећем каталогу.
После капитулације војске Краљевине Југославије 17. априла 1941. године, Силе Осовине одвеле су у ратно заробљеништво око 350.000 војника и официра, а овај број се временом смањио на око 200.000 логораша, махом српске националности, смештених у више од 60 сталних и привремених логора као што су били Нирнберг, Заган, Герлиц, Варбург, Баркенбирге, Хамерштајн, Аквапенденте и други.
У опису изложбе „Оковани слогови“ подсећа се да је за војнике Краљевине Југославије заробљеништво било дубоко трауматично, лично и колективно искуство, о чему је „траг сачуван у дневничким и мемоарским записима, у прози и поезији, на ретким фотографијама и цртежима“.
„Осим што сведоче о тешким условима живота у логору, праћеног емотивним, политичким и идеолошким тензијама, ови трагови нам откривају и колико је уметност била пресудна за духовни опстанак заробљеника. Не само да су књижевност, музика и позориште чинили свакодневницу подношљивијом, дајући јој привид смисла, логори су били и тема и поприште настанка данас неправедно заборављених уметничких дела“, навели су аутори изложбе, преноси Танјуг.