ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Недавно је Његош Петровић уписао први меч као стартер у поразу од Валенсије резултатом 3:1, на терену је провео свих 90 минута, затим је одиграо 76 минута у поразу од Елчеа, док је овог викенда био важан фактор у победи против Алавеса.
Његош је на терену провео 83 минута, а његова Гранада славила је на гостовању 3:2.
Разоран ударац десном ногом, солидан преглед игре, чврст у дуелу, али је све од наведеног недовољно да би оставио дубљи траг у Звезди.
Пробуђени див с Маракане често нема времена, ни слуха, да истрпи младе фудбалере јер је „глад“ за успехом и трофејима огромна.
У жестокој конкуренцији у Љутице Богдана 22-годишњи Његош решио је да промени средину и да се докаже у Шпанији, обећаној земљи за српске таленте у коју су много пре њега отишли Дарко Брашанац, Немања Радоја, Саша Лукић, Дејан Дражић.
Свима је заједничко да су централни или офанзивни везисти, с тим што је Дражић ту најхитрији и дејствује по крилу.
Поменута петорка којој су предвиђане блиставе каријере, пречесто је оспоравана и у својим клубовима у Србији није дочекала праву шансу, нити се до краја фудбалски изградила, већ је пут морала да крчи „преко“ у потрази за срећом.
Најсвежији пример је управо Његош Петровић којег су због разорног ударца и евроголова које је постизао из великих удаљености, често поредили са актуелним тренером и легендом Звезде Дејаном Станковићем.
Ипак, Звезда није дочекала његову експлозију, већ само повремени блесак. Евроголови против Чукаричког, или онај против Гента у Белгији у Лиги Европе нису били довољни да остане дуже на Маракани и да клуб касније заради далеко више новца, већ су се црвено-бели задовољили обештећем у износу од око 1,5 милиона евра.
Његош на „Лос Карменесу“ није желео да се одрекне броја 18, задржао је и црвено-бели дрес само су пруге хоризонталнте, уместо Звзединих вертикалних, а растанак са српским шампионом доживео је врло емотивно.
„После две и по године дошао је и тај моменат када морам да наставим даље. Желео бих да се захвалим управи клуба, свим запосленима, стручном штабу на челу са Мистером, најбољим навијачима на свету, као и мојим већ бившим саиграчима и момцима који ће ми цео живот бити пријатељима. Да се захвалим Богу што ми је дао ту могућност да играм у Звезди, да осетим у потпуности шта је Звезда, да делим са њом и добре и лоше моменте, хвала му на томе што ми је Маракана била друга кућа. И наравно, хвала теби Звездо што си ме научила много тога како у фудбалу, тако и у животу, хвала ти што након тебе одлазим као зрелији играч и још зрелији и бољи човек“, написао је Петровић.
А пре Његоша Петровића, путем којим се, нажалост, чешће иде, закорачио је Дарко Брашанац.
Везиста Партизана је после шест сезона у Хумској где је најчешће обављао „прљав“ посао и неуморно је трчао, изгарајући са лоптом, потписао уговор са Бетисом у којем се није наиграо током три године, јер је слат на позајмице у Леганес и Алавес, да би се на крају 2019. скрасио у Осасуни, чији је тренутно неизоставни члан.
Вероватно још драстичнији пример из црно-белог погона јесте Саша Лукић. Момак из Шапца који је фудбалски проходао у Партизану одиграо је премало утакмица, слат је чак и на позајмицу у филијалу Телеоптик, пре него што га је купио Торино. Јасно је да је Шпанија била неизбежна, као обећана земља, па је из Италије, уследила једногодишња позајмица у редове Левантеа.
Одиграо је 16 утакмица централни везни који воли да му је лопта у ногама и воли да се надиграва, па је уследио повратак међу „торинске бикове“. Лукић ове сезоне игра вероватно најбољи фудбал у каријери, а сву слободу добио је од Хрвата Ивана Јурића.
Са бројем десет на леђима има огроман утицај на игру Торина, асистира, одузима лопте, постиже голове. Све оно за шта у Партизану нису имали времена и слуха да га истрпе, већ су пред првом понудом поклекли.
Нису само љути београдски вечити ривали део ове приче. Ту су и Војводина и ОФК Београд. Познато је да је Карађорђе расадник талената и да је читава плејада асова тамо никла, од Душана Тадића, Гојка Качара, а један од њих био је и Немања Радоја.
„Стара дама“ српског фудбала олако је пустила свог капитена који је освојио Куп Србије 2014. године и изабран је у најбољи тим Суперлиге. Уследила је понуда Селте, и момак који је осим Војводине бранио боје ЧСК Челарева и Цемента, где је био на каљењу, преселио се у Шпанију.
Пет година искусни везиста провео је у Вигу, одиграо је преко 120 утакмица и сада је члан Левантеа.
За разлику од Његоша Петровића, Немање Радоје, Дарка Брашанца и Саше Лукића, који су оспоравани, превелика помпа дигла се око Дејана Дражића којег су медији дизали у звезде, због неоспорног талента који поседује крилни фудбалер ОФК Београда.
Чинио је чуда, дриблинзима је излуђивао ривале, а експлозивност и брзина омогућавали су му да буде неухватљив на терену. Уследио је трансфер у Селту из Вига у истом прелазном року као и Јаго Аспас, који је израстао у лидера екипе, Џон Гуидети и Данијел Вас.
Није се пронашао и снашао на Пиринејима па је после лутања, уследила промене средине и одлазак у Слован из Братиславе, а сада је на позајмици у мађарском Хонведу.
Ипак, пред 26-годишњим „романтичаром“ је нова прилика да покаже да је сазрео за велику сцену и можда тада уследи повратак у неку од Лига петице. Шанса је и пред Његошем Петровићем да покаже квалитет који су многи оспоравали у српској фудбалској јавности, а Звезда му није пружила праву шансу, да покаже да је створен за велика дела.
Гранада је 16. тим у Примери, грчевито се бори за опстанак и нема дилеме да ће 22-годишњак из Крупња представљати право појачање на путу да се остане у елитном друштву шпанског фудбала.