СРБИЈА

Не заборављамо: Потресне фотографије 23 године након бомбардовања НАТО-а

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 23 године. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, уништено је много цивилних објеката и начињена немерљива материјална штета.
Sputnik
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
1 / 14

Стручњаци Војске Југославије 28. марта 1999. проверавају олупину обореног „невидљивог“ Ф-117 авиона у селу Буђановци, Пилота је у добром стању спасила борбена спасилачка екипа, а амерички званичници рекли су да не знају узрок несреће.

2 / 14

Бициклиста испред моста у Варварину, који је срушен током ваздушних удара НАТО-а на Југославију. Фотографија је од 1. августа 1999. године. Немачки савезни суд је у четвртак, 2. новембра 2006. пресудио да жртве ваздушног напада НАТО-а на српски град Варварин током рата 1999. не могу тражити одштету од немачке владе. Група од 35 подносилаца захтева тражила је одштету од најмање 530.000 евра због напада на мост у Варварину 30. маја 1999. године, у коме је 10 људи убијено, а 17 повређено.

3 / 14

Пламен југословенске војне ракете осветлио је хоризонт Београда након што су крстареће ракете и ратни авиони НАТО-а напали земљу касно у среду, 24. марта 1999. под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

4 / 14

Британска оклопна возила крећу са полигона Петровац у Македонији у четвртак 10. јуна 1999. Након 11 недеља разорног бомбардовања, НАТО је обуставио савезничку ваздушну кампању када је потврдио да су југословенски конвоји почели да се повлаче са Косова као део мировног споразума који су потписали српски и западни генерали за окончање сукоба на Балкану, отварајући тако пут мировним трупама НАТО-а да уђу на Косово.

5 / 14

Око 1.500 демонстраната у центру Нирнберга у Немачкој, у суботу, 27. марта 1999. протестовало је против НАТО бомбардовања Југославије. Демонстранти са насликаним југословенским заставама на лицима, захтевали су хитно заустављање бомбардовања.

6 / 14

Избеглице са Косова из Пећи седе испред фабрике у центру за избеглице у Рожајама у Црној Гори, уторак, 30. март 1999. Хиљаде људи одлазе са Косова након повлачења посматрача ОЕБС-а. Власти Црне Горе тада саопштавају да је у последња три дана стигло преко 17.000 избеглица.

7 / 14

Крстарећа ракета „томахавк“ лансирана са прамца крстарице америчке морнарице „УСС Филипин си“ на циљеве широм Југославије, 24. март 1999. Крстарица је, пловећи Јадранским морем код обале Хрватске, учествовала у операцији коју је водио НАТО.

8 / 14

Амерички бомбардер Б-52 се поставља на писту док други полеће из ваздухопловне базе РАФ у Ферфорду, 85 миља западно од Лондона, у понедељак, 29. марта 1999. Б-52 коришћени су у НАТО бомбардовању Југославије. Док су етнички Албанци преплављивали Косово, НАТО се утркивао са временом како би разбио српске војне јединице и ублажио оно што су званичници рекли да брзо постаје најгора хуманитарна катастрофа у Европи од Другог светског рата.

9 / 14

Поглед из ваздуха на рушевине фабричког комплекса у Чачку у уторак, 30. марта 1999. Фабрика је погођена са четири пројектила током ваздушних напада НАТО-а у понедељак увече. Фабрика је такође гађана у ваздушним нападима дан пре.

10 / 14

Оштећена фабрика војних авиона у Панчеву, четвртак, 25. март 1999. Ратни авиони и пројектили НАТО-а гађали су Југославију у среду увече, ударајући касарне, електране и системе противваздушне одбране.

11 / 14

Возачи се одмарају поред паркираних аутомобила у бескрајним редовима испред београдских бензинских пумпи у среду, 24. марта 1999. Након што је НАТО објавио да је спреман да покрене казнене ваздушне нападе након што је Београд одбацио споразум за Косово који је спонзорисала међународна заједница, бензин је преусмерен на војне потребе са ограниченим залихама за општу популацију.

12 / 14

Етничке албанске избеглице са Косова крећу ка македонској граници у близини села Блаце, 25 км северозападно од Скопља, Македонија у понедељак, 29. марта 1999. Крхку стабилност Македоније угрозио је и прилив избеглице из суседног Косова и њена улога домаћина за 12.000 НАТО војника.

13 / 14

Пламен од експлозије осветљава хоризонт Београда у близини електране након што су крстареће ракете и ратни авиони НАТО-а напали Југославију касно у среду, 24. марта 1999. као одговор на неуспех Југославије да потпише споразум о проблематичној јужној покрајини Косово.

14 / 14

Жена са Косова води своју уплакану децу из Пећи снежним путем ка Црној Гори у среду, 31. марта 1999. Хиљаде избеглица настављају да изливају из зараћене покрајине и кроз националну и регионалну границе. НАТО је у среду одлучио да ескалира своје бомбардовање Југославије пошто је напад достигао једнонедељну границу.

СРБИЈА
„Поштујте наше жртве“: Обележено 23 године од НАТО агресије /видео, фото/
СРБИЈА
„Нас и Срба двеста милиона“: Руси емитовали поруку на амбасади САД у Москви /видео/
Коментар