Стрип о Марадони, краљу сиромаха чија је лопта постала симбол револуције

Не дешава се често да спорт и спортисти пронађу пут до стрипа који је најчешће резервисан за биографије познатих уметника или за адаптације познатих књижевних дела. Међутим, Марадона, јунак и тема недавно објављеног стрипа, по мишљењу многих љубитеља фудбала био је уметник који је обичну фудбалску лопту претворио у поезију, у музику, у песму.

„У сузе, у урлик радости и туге“, како пише Паоло Касталди у стрипу „Дијего Армандо Марадона“.

Овом аутору који је стрип посветио баки и оцу који су из Напуља, Марадона је био читав један свет.

„Сваки пут када изговорим то име, шапатом или наглас, док причам о фудбалу с пријатељима, деси се нешто. Нешто изнутра“, пише Касталди.

Уредник издавачке куће Макондо, која је објавила овај стрип, Милош Косовац за Спутњик објашњава да је Паоло Касталди Италијан, а у Италији је, као и у Аргентини, Марадона и данас - светац.

„Касталди је у овом стрипу дао поетично виђење Марадоне, првенствено његов боравак у Италији“, каже Косовац.

Фокусирајући се на златне године Марадониног епа, од доласка у Напуљ 1984. године, првих успеха са италијанским тимом, победе на Светском првенству са Аргентином, Касталди причу дели на 11 чинова, на број Марадониних додира лопте пре него што је ушла у гол на судбоносној утакмици Аргентина-Енглеска.

Марадонина животна утакмица имала је много продужетака, толико да је било немогуће приказати је на ограниченом броју страница. Уосталом, то и није била намера аутора који је пре свега желео да део Марадонине божанствености пресели у домове обичних људи.

„Он прича причу у 11 чинова који обрађују значајне догађаје из Марадониног живота из перспективе аутора, као и из перспективе неких обичних људи који су живели осамдесетих и почетком деведесетих у Италији и који су другачије доживљавали Марадонину игру. У њума се истиче то што је Марадона донео Наполију, његов однос према Наполитанцима, нарочито према деци и сиромашнима и уопште његова улогу у животу обесправљених становника италијанског сиромашног југа. Ниподаштавајући однос севера Италије према југу он је осећао и у Аргентини где је одрастао и то је пренео касније, дружећи се с Фиделом Кастром, на Куби. Дијего је био борац, револуционар, неко ко се играо фудбала и тиме покушавао нешто више од приказивања добре игре“, тврди Косовац.

У једанаест ауторских потеза кистом обојених плавом бојом, Касталди нам је представио Марадону као јавну фигуру која из свлачионице корача ка стадиону Сан Паоло у Напуљу, а чије име, као молитву, узвикује хиљаде обожавалаца. Ту је и онај Марадона који је са својим гаучосима освојио Светско првенство у фудбалу, али и Марадона који је покренуо једну хуманитарну акцију како би помогао сиромашном дечаку из предграђа Напуља.

„Плава боја обележила је Марадонину фудбалску каријеру – у Аргентини су плаво-бели дресови, у Напољу су плави. То што је црно бели стрип са елементима плаве само појачава причу и вредностима које је Касталди желео да истакне. Морам да кажем да ни кадрирање није класично, већ иде доста полако, без убрзаних дијалога. Аутор нам даје времена да размислимо о свим сценама, а све то говори да је реч о ауторском стрипу“, објашњава уредник.

„Имао сам два сна. Први је био да играм на светском првенству. Други да га освојим“, говорио је Марадона.

Ти су га снови, како пише у поговору овог стрипа, коштали младости. Имао је потребу да је надокнади и тад овај краљ полако почиње да тоне. Године 1991. Марадона је суспендован на петнаест месеци што је уједно био крај његове наполитанске епизоде.

Касталди је поред цртања, стрип обогатио хронологијом из Марадониног живота, литературом, песмама посвећеним идолу многих фудбалера, генију који је за народ Напуља представљао опипљив знак друштвеног искупљења.