ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Због страних фактора који се у Јерменији и Азербејџану укрштају на разне начине, као и због крхког примирја успостављеног у том региону након четрдесетчетвородневног рата из 2020, конфликт између Бакуа и Јеревана погодно је тле на коме би Запад могао да покуша да развије фронт преко кога би Русија могла да буде ометана да успешно оконча специјалну операцију у Украјини, сматра геополитичар Срђан Перишић.
Западне силе желе рат Азербејџана и Јерменије
Позиција Русије на Кавказу јасно је изнета на почетку специјалне војне операције у Украјини – тада је руски председник Владимир Путин разговарао са званичницима и из Бакуа и из Јеревана, када је наглашено да у Нагорно Карабаху не сме да се поново разбукта сукоб, подсећа он.
Међутим, и Јерменија, и Азербејџан трпе утицаје страних сила – у случају Азербејџана, то је Турска, у случају Јерменије то је Француска.
„Ти утицаји нису доминантни, али у свеопштем рату који се води против Русије, они итекако могу да иницирају сукоб између Јерменије и Азербејџана. Овај најновији сукоб видим управо као деловање западних елемената, који су овде нашли заједнички интерес, да се Русија развуче и поново мора да гаси пожар који избија на Кавказу“, сматра Перишић.
Наш саговорник, како каже, није убеђен да ће се сукоб разбуктати – Русија ће, можда повећати број припадника мировних снага на линији разграничења у Нагорно Карабаху. Сасвим је сигурно да Москва од почетка специјалне операције у Украјини са посебном пажњом гледа на регион Кавказа.
Баку је свестан да Русија у Украјини брани и Азербејџан
Историчар Драгомир Анђелковић подсећа да је Запад већ покушао да Русији направи проблеме у позадини, организујући неуспелу обојену револуцију у Казахстану. Свестан да они који раде против Русије, раде и против самог Азербејџана, Баку мање користи новонасталу ситуацију у Украјини, сматра Анђелковић. Међутим, вероватно под утицајем разних страних фактора, Азербејџан је подстакнут да врши акције које ремете раније закључене мировне споразуме.
„Мислим да (азербејџански председник Илхам) Алијев схвата колико је битка коју Русија данас води битна за опстанак и његове државе, чак и његове личне власти. Али, с друге стране, евидентно је да они који од Азербејџана желе да направе алтернативно гасно извориште Русији, сада врше притисак да нешто предузме и Русији направи проблеме у позадини. Познајући геополитичку лукавост Бакуа, вероватно је Алијев предузео мере да задовољи такве захтеве, али неће ићи сувише далеко да се не би нашао на другој страни у односу на Русију“, сматра Анђелковић.
Русија је први пут јавно оптужила Азербејџан за кршење примирја у Нагорно-Карабаху јер више нема времена, ни нерава за нијансе, као што је имала пре почетка специјалне операције у Украјини, наводи он.
Односи између Јерменије и Азербејџана напети су откако су две бивше совјетске републике прогласиле независност 1991, због региона Нагроно-Карабах, насељеног Јерменима, а који је званично територија Азербејџана. Овај регион прогласио је независност уз подршку Јерменије.
Три деценије, овај конфликт био је замрзнут – до 27. септембра 2020, када су се војске Азербејџана, Нагорно-Карабаха и Јерменије поново сукобиле. У рату који је трајао 44 дана, Азербејџан је успео да заузме око 300 насеља, а борбе су окончане споразумом од 10. новембра 2020, уз посредовање Москве. Око 2000 руских војника послато је као мировне трупе на линију разграничења.
Јануара 2021, лидери Русије, Јерменије и Азербејџана потписали су споразум о развоју економских веза и инфраструктуре у региону, а основана је и трилатерална комисија за Нагорно-Карабах.
Недавно је одржан и састанак између шефова дипломатија Азербејџана, Јерменије и Русије о ситуацији у Карабаху, на којем је, како се наводи у саопштењу руског Министарства спољних послова, дотакнуто и питање мировног споразума између сукобљених страна.
Ипак, без обзира на мировне иницијативе, азербејџанска војска је 24. и 25. марта извршиле су четири напада беспилотним летелицама на положаје војске Нагорно-Карабаха, а потом су ушле и у зону одговорности руских мировних трупа.