ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Нацрт закона број 7213, који је регистрован у украјинском парламенту 26. марта, подразумева да се унесу измене у закон ‘О слободи савести и верским организацијама’, којима ће се, у ствари, забранити рад канонске Украјинске православне цркве у Украјини“, појаснио је заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије протојереј Николај Балашов.
Он је подсетио, да овај нацрт закона подразумева одузимање покретне и непокретне имовине која припада заједницама Украјинске православне цркве.
„У случају да се овакав закон усвоји, он ће дозволити јачи притисак на хиљаде заједница Украјинске православне цркве, присиљавајући их да пређу у расколнике и ‘легализује’ честа освајања храмова канонске цркве у Украјини, која се дешавају последњих дана, као и насиље над њеним свештеницима и верницима“, сматра представник Московске патријаршије.
„Ако се узме у обзир захуктала политичка и социјална ситуација у Украјини, усвајање таквог изузетно радикалног закона може се претворити у масовну међуверску конфронтацију са непредвидивим последицама“, закључио је он.
Лидер Републике Крим Сергеј Аксјонов сматра да ће украјинске власти које су покренуле борбу против канонске УПЦ доживети пораз и срамоту.
"Крај безбожника је увек исти - пораз и срамота. То је доказала историја", написао је Аксјонов на свом Телеграм каналу.
И у Кремљу имају негативан став према нацрту закона о забрани делатности Украјинске православне цркве који је предат Врховној ради Украјине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је истакао да то не би требало никако да се повезује са током руско-украјинских преговора који су одржани 29. марта у Истанбулу.
Специјална војна операција Русије у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Као одговор на војну операцију, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.