Бајденовa акција против Кине: 900 милиона долара за наоружавање малог острва – маринце већ накрцали
Администрација америчког председника Џозефа Бајдена затражила је од Конгреса 900 милиона долара за наоружавање малог острва Гвам како би очувала хегемонију у индо-пацифичком региону и „обуздала даље ширење Кине“.
SputnikАмерички председник Џозеф Бајден је затражио 900 милиона долара за одбрану острва Гвам због рата у Украјини и зато што су САД пре свега сконцентрисане на очување своје хегемоније у индо-пацифичком региону, каже за Спутњик новинар Бошко Коркоделовић, добар познавалац прилика у том делу света.
Обуздавање Кине – 900 милиона долара за наоружавање Гвамa
Тих скоро 900 милиона долара колико је Бајденова администрација затражила од Конгреса за увећање војне моћи САД на Гваму, део је ширег пројекта Министарства одбране, тзв. Иницијативе за одвраћање у Пацифику која вреди око 6,1 милијарди долара и срачуната је на сузбијање и одвраћање све самоувереније Кине, објашњава Коркоделовић и подсећа да су САД у фебруару ове године донеле План за индо-пацифички регион који се односи нa „обуздавање Кине“.
Гвам се налази 7.500 километара западно од САД, површина острва је око 540 квадратних километара са око 180.000 становника и већ сада је „крцат америчким војним објектима и гарнизонима маринаца“.
„То је замишљено као нека врста америчке претходнице у очувању хегемоније САД. Планирано је да од тих 900 милиона долара да се углавном раде радарски системи и да то, у ствари, на неки начин буде тачка с које ће се осматрати или предупређивати евентуални напади интерконтиненталним ракетама из Северне Кореје или Кине. Наравно, догађања у Украјини су додала нову неопходност, према америчким стратезима, за даље стационирање трупа али и војне опреме на Гваму“, каже Коркоделовић.
Међутим, то ни најмање није изазвало одушевљење међу тамошњем, староседелачком становништву које сматра да их то може изложити будућој опасности, али и исто тако утиче и на туризам, загађивање природе и већ су покренуте и неке судске парнице у вези и са проширењима постојећих војних објеката али и са будућим, додаје он.
Значај малих острвских држава у Бајденовој борби против Кине
Острво Гвам је најближе азијском континенту, налази се северно од Папуа Нове Гвинеје, а Аустралија је мало јужно од Папуа Нове Гвинеје, тако да то мало острво има веома важну стратешку позицију, истиче Коркоделовић.
Гвам добија све већу стратешку важност због све већег ривалитета између САД и Кине у подручју јужног Пацифика. САД настоје, што је одлика политике председника Бајдена за разлику од његовог претходника Трампа, да окупе што је могуће више савезника, међу којима су поред значајнијих држава као што су Јапан, Јужна Кореја, Аустралија, Индија или Нови Зеланд, и мање као што су Маршалска Острва, федералне државе Микронезије, Палау, Фиџи...
Реч је о независним државама од којих неке имају специјалне везе са САД и за које кинески војни аналитичари сматрају да могу да послуже Американцима као војне базе.
„Гвам је најистакнутије место међу тим малим острвима у Јужном Пацифику које са САД имају споразуме да их финансијски помажу у сред тог големог воденог простора. Помажу их економски али заузврат траже да користе њихове територије за војне базе и већ годинама се ту ствара ривалитет између САД и Кине која је економски све моћнија и све више шири ту своју моћ. Поготово је то видљиво у случају тих малих пацифичких држава“, каже Коркоделовић.
Кина економски осваја мала острва
Истовремено, Кина настоји да пре свега економски помаже те мале, сиромашне државе и у време пандемије веома им је помагала вакцинама и другим медицинским средствима, док САД, а нарочито Аустралија која најближи савезник САД у јужном Пацифику, ту помоћ доживљавају као опасност.
С друге стране, још се није стишала једна велика војна и безбедносна прича у овом делу света, а то је наводни војни споразум између Соломонских острва која се налазе источно од Папуа Нове Гвинеје.
„Власти Соломонских Острва су најавиле да ће склопити споразум са Кином која је већ имала неке врсте помоћи малим и крхким одбрамбеним снагама Соломонских Острва. Соломонска Острва су сад предмет наметања између Кине и САД. САД страхују да ће Кина на Соломонским острвима уз значајну економску помоћ тој држави формирати и своју војну базу и то изазива и велику нервозу и у Аустралији, која је традиционално контролисала низ тих малих острвских држава али полако губи тај примат због све већег присуства Кине“, каже Коркоделовић.
Све то су манифестације тих надметања која трају, а на неки начин су интензивирана због кризе у Украјини. Као што САД страхују да би Кина могла искористити прилику да због догађања у Украјини коначно присаједини Тајван, тако у Пекингу процењују да би Бајденова администрација могла у Азији да обједини савезнике и да под притиском, низ азијских држава уведе санкције Русији, што се у Пекингу сматра као вид дестабилизације прилика у Азији.
У Пекингу сматрају да постоје рањиве тачке у Азији на које циљају САД и због тога је кинеско руководство у последње време веома интензивирало контакте са земљама у суседству и покушава да реши дубоке проблеме као што је авганистанска криза, односи са Индијом и даље јачање односа са Пакистаном, закључио је Коркоделовић.