После осам деценија почиње обнова Народне библиотеке на Косанчићевом венцу

Дан сећања на шестоаприлско бомбардовање 1941, када је до темеља спаљена Народна библиотека Србије, обележен је и ове године на Косанчићевом венцу. Представници Министарства културе и управник НБС положили су цвеће на остатке зграде која је чувала фонд од око 500.000 књига, 1424 ћирилична рукописа и повеље настале у периоду од 12. до 17. века, старе штампане књиге, преписке значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије...

„Михаил Булгаков је написао да рукописи не горе. Нажалост, они горе. На овом месту је изгорело пола милиона књига које су одражавале искуство на простору од Венеције до Константинопоља. Овде се десио злочин против сећања и злочин против маште“, казао је Пиштало и подсетио да је генерал фон Лер, као и Београд уништио Варшаву, али да је за Пољаке обнова зграда била питање поноса.

„Ко посети Косанчићев Венац не може да верује да рупа већ 80 година зјапи на месту једне од највећих трагедија српске културе. Сви се питају како је то могуће. Како је могућа таква небрига према сопственом наслеђу, према сопственој трауми, према сопственом болу? Ја сам убеђен да је у једном тренутку колективна копрена спала са очију Србије и да смо рекли: ово је недопустиво“, истакао је управник Народне библиотеке.

Обнова Народне библиотеке на Косанчићевом венцу започеће ускоро, најавио је управник НБС Владимир Пиштало.

„Министарство културе је одобрило средства за почетак обнове библиотеке на Косанчићевом венцу. Прво тражимо идејно решење, потом правимо нацрт радова, па тек онда улазимо у радове. Када ће то тачно бити – не могу да тврдим, али је важно што је процес започет.“

За обнову која би имала за циљ да исправи дугогодишњу неправду, свака инвестиција била би мала у односу на вишеструку корист, не само културе.

„Овим чином, наши суграђани имају утисак да се нешто поправља и у њиховом животу – то је тај капитал чије су вредности многи постали свесни“.

Говорећи о будућем изгледу здања, Пиштало је, подсетивши да је Библиотека направљена на месту римске виле, открио да би се у подруму нове библиотеке видели римски темељи Београда, а испред зграде би горела Вечна ватра. Током лета ту би се одржавале књижевне вечери...

„Задржали бисмо облик зграде какав је био пре 6. априла 1941. године, док бисмо унутра направили Меморијални центар који би причао причу о највећем културциду у Другом светском рату. Попут Куле Небојша чија је спољашњост у облику средњовековне куле, док унутра светлосна инсталација упућује на историју ове грађевине, тако бисмо и ми имали спој традиционалног и савременог“, наводи Пиштало и додаје да би на овом месту Београд причао своју причу о пламену и ускрснућу.