После осам деценија почиње обнова Народне библиотеке на Косанчићевом венцу
© Sputnik / Лола ЂорђевићИзглед Народне библиотеке на Косанчићевом венцу пре шестоаприлског бомбардовања
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
„Осамдесет година је уместо Народне библиотеке на Косанчићевом венцу стајала рупа, људи су чак овде убацивали смеће. Ово је место културне трауме овог народа! Да ли желимо да то буде смећарница или Меморијални центар? Ја мислим да ту нема дилеме и ми смо коначно ушли у процес обнове“, каже за Спутњик управник НБС Владимир Пиштало.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Дан сећања на шестоаприлско бомбардовање 1941, када је до темеља спаљена Народна библиотека Србије, обележен је и ове године на Косанчићевом венцу. Представници Министарства културе и управник НБС положили су цвеће на остатке зграде која је чувала фонд од око 500.000 књига, 1424 ћирилична рукописа и повеље настале у периоду од 12. до 17. века, старе штампане књиге, преписке значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије...
© Фото : Архива Дејана РистићаНекадашња Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу
Некадашња Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу
© Фото : Архива Дејана Ристића
Злочин против сећања и маште
„Михаил Булгаков је написао да рукописи не горе. Нажалост, они горе. На овом месту је изгорело пола милиона књига које су одражавале искуство на простору од Венеције до Константинопоља. Овде се десио злочин против сећања и злочин против маште“, казао је Пиштало и подсетио да је генерал фон Лер, као и Београд уништио Варшаву, али да је за Пољаке обнова зграда била питање поноса.
„Ко посети Косанчићев Венац не може да верује да рупа већ 80 година зјапи на месту једне од највећих трагедија српске културе. Сви се питају како је то могуће. Како је могућа таква небрига према сопственом наслеђу, према сопственој трауми, према сопственом болу? Ја сам убеђен да је у једном тренутку колективна копрена спала са очију Србије и да смо рекли: ово је недопустиво“, истакао је управник Народне библиотеке.
© Sputnik / Лола ЂорђевићУправник НБС Владимир Пиштало
Управник НБС Владимир Пиштало
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Не можемо вратити књиге, али се нећемо одрећи сећања
Обнова Народне библиотеке на Косанчићевом венцу започеће ускоро, најавио је управник НБС Владимир Пиштало.
„Министарство културе је одобрило средства за почетак обнове библиотеке на Косанчићевом венцу. Прво тражимо идејно решење, потом правимо нацрт радова, па тек онда улазимо у радове. Када ће то тачно бити – не могу да тврдим, али је важно што је процес започет.“
За обнову која би имала за циљ да исправи дугогодишњу неправду, свака инвестиција била би мала у односу на вишеструку корист, не само културе.
„Овим чином, наши суграђани имају утисак да се нешто поправља и у њиховом животу – то је тај капитал чије су вредности многи постали свесни“.
© Фото : Филмске новостиЗборник житија таха монаха Марка из 14. века, једини сачувани средњовековни рукопис
Зборник житија таха монаха Марка из 14. века, једини сачувани средњовековни рукопис
© Фото : Филмске новости
Судбина народа коме су култура и слобода једно
Говорећи о будућем изгледу здања, Пиштало је, подсетивши да је Библиотека направљена на месту римске виле, открио да би се у подруму нове библиотеке видели римски темељи Београда, а испред зграде би горела Вечна ватра. Током лета ту би се одржавале књижевне вечери...
„Задржали бисмо облик зграде какав је био пре 6. априла 1941. године, док бисмо унутра направили Меморијални центар који би причао причу о највећем културциду у Другом светском рату. Попут Куле Небојша чија је спољашњост у облику средњовековне куле, док унутра светлосна инсталација упућује на историју ове грађевине, тако бисмо и ми имали спој традиционалног и савременог“, наводи Пиштало и додаје да би на овом месту Београд причао своју причу о пламену и ускрснућу.
„Андре Малро је Народној библиотеци Србије поклонио рукопис своје књиге о Пикасу и том приликом написао: ’У судбини ваше библиотеке, видим судбину народа коме су култура и слобода једно’. Желимо да оправдамо Малроову визију наше културе“, закључио је Пиштало.