ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Иако су стручњаци упозоравали да до ове појаве може доћи услед глобалног отопљавања и драстичног загађења планете, ни они сами нису могли да предвиде да ће пропадање корала уследити тако брзо и да ће бити све чешће, пишу светски медији.
Када температуре порасту, корали због стреса избацују своје кључне „цимере” – морске алге које живе унутар њих и представљају им примарни извор хране. Ове алге дају коралима посебну боју, али она нестаје када алге више нису присутне.
„Ако се температура океана смањи, избељени корали се могу опоравити од овог стреса”, рекао је недавно Дејвид Вејченфилд, главни научник аустралијске управе за Велики корални гребен која се брине о његовом очувању.
Проблем је, међутим, што до бељења корала долази у све краћим интервалима, па они немају могућност да се опораве од топлотног стреса којем су изложени, али ни од све већег загађења. Због тога све је већи број корала који нестају.
На Великом коралном гребену од новембра прошле године забележене су највеће температуре у историји мерења, које су се наставиле и у овом периоду, иако је на јужној хемисфери почела јесен. Експерти очекују да ће бар још неколико недеља температура океана бити виша од просечне што ће лоше утицати на корале.
Прво масовно бељење корала забележено је 1998. године, а следеће четири године касније. Наредних 12 година није примећена оваква појава, да би поново уследила 2016. па 2017. када је страдало више од трећине корала на гребену и 2020. године.
Изумирање корала, међутим, није забележено само у Аустралији, већ на свим гребенима широм планете. Према међународним проценама у периоду од једне деценије, између 2009. и 2019. године изумрло је 14 одсто корала на светском нивоу. Колико је пропадање корала ризично по планету и њене становнике довољно говори податак да четвртина морских врста зависи од коралних гребена у неком тренутку свог живота, баш као и милиони људи који у њиховој близини проналазе храну и посао. Такође, гребени су важни као заштита обале и људи од олујних ветрова.
Аустралијски Велики корални гребен, иначе највећи на планети, 1981. године увршћен је у места светске баштине, а иако је Унеско предлагао прошле године да се стави на списак угрожених знаменитости светске баштине, овој држави је ипак остављено још времена и простора да пронађе начин да сачува живи свет на њему.
Овај јединствени водени екосистем је озбиљно угрожен, упозоравају аустралијски стручњаци, а једина права нада у његов опоравак је смањење ефекта стаклене баште, односно смањење загађења планете. Еколози зато подсећају на протоколе који су усвојени прошле године на еколошком самиту у Глазгову и упозоравају да је све мање времена да се заштите флора и фауна на глобалном нивоу, преноси Политика.