СРБИЈА

Угасите машине! Изронио Константинов водовод на јужном зиду Римског царства – у Србији

Током радова на проширењу једног булевара у Нишу прошле недеље је откривен римски аквадукт, водовод античког Наисуса. Српски археолози моле надлежне да се радови на изградњи пута обуставе док не обаве истраживања. Угасите машине, сачувајмо ово важно откриће у граду у коме је рођен цар Константин, апелују стручњаци.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

На Булевар Светог Пантелејмона у четвртак су уместо путара изашли археолози, после проналаска неколико гробова из времена Константина на другом крају града, радници су пријавили ново откриће. Међутим, радови су заустављени само на неко време, а цеви положене пре 16 векова сада кисну ограђене само траком.

Појавио се велики Константинов водовод

Александар Алексић из нишког Завода за заштиту споменика културе каже да су стручњаци очекивали да ће се испод површине земље налазити водовод, јер су знали да дуж тог правца пролази део који је већ истраживан.
„Претпостављамо да је ово такозвано Девојачко или Срећково ждрело на простору североисточно од Ниша. Ово је један крак који је ишао из тог правца. Током ископавања 2020. године, установили смо да постоје две трасе, млађег и старијег водовода. Млађи је био направљен од керамичких цеви, а овај Константинов је прави зидани водоводни канал“, каже Алексић.
Следе преговори са инвеститором изградње пута, а то је Град Ниш, како би се римски водовод сачувао. Стручњаци нишког Завода муче се са сваким открићем, јер је инвеститорима и локалној самоуправи тешко објаснити колико су важна. Последњи пример је Марина кула, археолошко налазиште из 15. века које је делимично уништено радовима на путу.
Римљани су умели да својим знањима и технологијом доведу воду у град са великих удаљености и тако унапреде начин живота.

Зауставите машине – сачувајмо благо!

Директор Археолошког института у Београду Миомир Кораћ апелује да се радови обуставе док колеге на заврше посао. Каже да је важно да до надлежних допре свест о томе да се ради о важном открићу у граду где је рођен цар Константин, човек који је променио цивилизацијско лице наше планете, изнео Милански едикт, хришћане учинио равноправним са паганима.
„То се десило овде, он је рођен овде, па ваљда је најмање што можемо да учинимо да са нашим схватањем и поимањем онога што имамо будемо јачи од некаквих машина. Ја разумем и дубоко поштујем да нешто треба да се изгради, али и Виминацијум се налазио и сада је код угљенокопа. Нашли смо компромис, меру између једнога и другога. Имамо енергетику, јер без ње не можемо, а имамо и очувану културну баштину. Имате градове и села у околини Виминацијума и Ниша који ни дан данас немају воду, а Римљани су је имали пре две хиљаде година, и то баш у Србији, то морамо да поштујемо и сачувамо, истиче Кораћ.

Србија као јужни зид Римског царства

Пре три године родила се нова нада за спас културног наслеђа, реч је о пројекту "Лимес - Граница Римског царства“, највећем упису у листу заштите УНЕСКО-а. Почиње од Хадријановог зида у Британији и протеже се све до Црног мора. Хадријанов зид је већ на листи, као и значајан део налаза у Холандији.
Сада је на реду доњи део римске границе, дунавски, његов северни део чине Немачка, Аустрија, Словачка и Мађарска, а јужни пролази преко четири државе на нашем простору, Хрватске, Србије, Бугарске и Румуније.
Млађи аквадукт Наисуса је био направљен од керамичких цеви, а овај Константинов је прави зидани водоводни канал.
Председник српске Комисије за сарадњу с УНЕСКО Горан Милашиновић за Спутњик каже да Србија има највећу заоставштину Римског царства у региону и већ је направила своју листу, од 60 важних места, на њој је двадесетак кључних. Изабрали су је чланови посебне радне групе за Лимес, експерти Завода за заштиту споменика културе и Археолошког института САНУ.
„За Србију је веома важно да уђе на највећу листу светске културне баштине „Граница Римског царства“, ми имамо велики, шири проблем ван културе, политички и геостратешки, али у овом случају има темељ у култури - не сматрају нас делом Европе у културном смислу. Уласком на ову листу Србија је коначно културни део Европе“, истиче Милашиновић.

Мађари граде на римској тврђави

И он скреће пажњу на проблем археолога, на свим локацијама, свим уписима супротстављају се локални интереси, који су, каже, често и државни.
„На месту где постоји неки локалитет, не видите ништа од римских остатака. Али ми имамо јасне податке, јасне писане документе који говоре да је на том месту била грађевина. Добар пример је Петровардинска тврђава, остаци Рима на њој се сада не виде, али ми знамо да је то место римског логора, у будућности може да буде истакнуто као такво, у доњем дунавском Лимесу“.
Милашиновић објашњава да Србија није јединствена по овом проблему, каже да је некоме у Мађарској било важније да на месту велике тврђаве на Дунаву у Будимпешти, која је остатак римског логора, као наш Сингидунум, подгне нову зграду.
Мађари су иступили из пројекта, па је у овом тренутку неизвестан даљи статус дела „Лимеса“. Српска комисија састаје се кроз десет дана, па ће одредити следеће кораке.
До тада, важно је сачувати Константинов водовод у Нишу, изузетном граду римског царства. Поред управо откривеног аквадукта, Ниш има још један градски водовод из римског доба који никада није истражен. Имају га и Виминацијум и Сингидунум. Сви ће ући на највећу листу заштите светске културне баштине УНЕСКО-а.
СРБИЈА
Откриће у Нишу: Пронађена два гроба савременика цара Константина /фото/
Коментар