Поход Запада на Исток у светлу украјинске кризе тема је синоћне трибине на којој су у организацији хуманитарне организације Српска омладина за Космет, српски интелектуалци покушали да понуде своје тумачења и кроз различите апекте осветле овај феномен.
Намерна лаж
Указујући на потребу да оно што се сада догађа у јавном животу, јавној сфери и јавним односима гледамо у дужем историјском контексту, Милош Ковић је рекао да западни поход на исток објашњава оно што се данас догађа на истоку Европе. Иако је хронологија догађаја дуга и сеже до 13. века, непосредни кључ за разумевање догађаја у Украјини налази се обећању које је НАТО дао 1990 и 1991. године.
Трибина "Поход Запада на Исток у светлу украјинске кризе"
© Спутњику уступио "Ik photography"
„Обећање да се неће ни један педаљ приближити ка Истоку, уколико СССР дозволи уједињење Немачке, НАТО је прекршио. Много индиција говори о томе да су неки људи тада свесно и намерно лагали. Видели смо - разарање Југославије и крсташки поход на српки народ. Исте 1999. када су нас бомбардовали, НАТО пакт је умарширао у Пољску, Чешку и Мађарску, да би 2004. ушао у Естонију, Летонију, Литванију, Румунију, Бугарску, Словачку и Словенију. И тако се НАТО пакт нашао надомак Санкт Петерсбурга“
Најезда немачких витезова
Ковић подсећа да је након уласка у НАТО Хрватске и Албаније, уследио пријем Црне Горе и Северне Македоније, те да је на Букурешком самиту 2008. чланство обећано Украјини и Грузији. Ови догађаји по њему, имају своју историјску перспективу.
Украјински војници током активне фазе војне вежбе Украјине и земаља НАТО-а у Лавовској области
© Sputnik / Стрингер
/ „То исто Европа и свет су видели 1941, 1914, 1854, 1812. све до шведско- пољских похода у 17 веку, па даље у историју приликом најезде немачких тевтонских витезова на Русију у времену Александра Невског и одбијања напада Швеђана 1240-1242. У најкраћем, почело је крсташким ратовима који су у име свете римске цркве вођени не само у светој земљи већ и у Европи“
Плодови сазреле русофобије
Иако је поход Бонапрате на Русију вођен у име слободе, братства и једнакости- формално не у име римске цркве и протестантске вере, иза њега су такође, указује Ковић, марширали римокатолици.
Адолф Хитлер
© AP Photo
Даље, Кримски рат је био плод сазреле русофобије а напад Немачке и Аустроугарске на Русију 1914, речима чешког писца и државника Томаша Масарика, крсташки римокатолички поход.
„Хитлерова војска се бори за уједињену Европу, за европске вредности. Она брани Европу од руског варварства. Његови војници имају на шналама својих опасача исписану паролу Бог је са нама коју су на својим опасачима носили и немачки војници у Првом светском рату. То је писало и на заставама тевтонских витезова“
Жар је исти
Из овакве поставке и данашња дешавања на истоку Европе могу се тумачити као један тренутак у циклусима похода Запада на Русију. Непресушну мотивацију за освајачке походе Запад је, по мишљењу Ковића, црпио из примарно верских и расистичких убеђења.
„Налазимо их у походима крсташа на Свету земљу, у походима крсташког Запада на Русију, и то не само у римокатоличкој вери већ и протестантизму, посебно калвинизму. Када слушамо све те фразе о либералним вредностима, слободном тржишту, правима мањина, у нашим ушима као да одзвања Бог је са нама или Deus vult- Бог тако хоће, како су крсташи викали док су убијали муслимане у Јерусалиму. По мом мишљењу жар је исти, као и ничеански порив за моћи“.
Избарали су конфронтацију
Оно чему данас присуствујемо, по мишљењу аналитичара Душана Пророковића, јесте ударање печата на обликовање мултиполарног света и промена структуре светског политичког система која се трансформише на два начина - кроз кооперацију или конфронтацију.
Амерички председник Џозеф Бајден
© AP Photo / Patrick Semansky
„Разлика између 1992. и данашњег времена јесте што САД, иако је свет дубоко закорачио у мулитиполарност, не желе да прихвате да се тај процес заврши кооперацијом. Они су желели конфронтацију. Или они чувају бенефиције које су стекли у униполарности или је ово ствар идејно идеолошког карактера што је више вероватно.“
Фатална грешка
Он каже да многи политичари и дипломате из САД али и са других страна света мисле да је ово 1995. јер су одшколовани у систему да верују медијима, политичким странкама и систему образовања. И Русија и Србија за њих су отпадничке државе стављене ван закона а некога када ставите ван закона као у средњем веку против њега је, каже, дозвољено све.
Оно што може да се закључи у овом тренутку а везано је за војне операције и међународне односе, указује наш саговорник, јесте да су Руси жртвовали тактику због стратегије а да су Американци жртвовали стратегију због тактике.
„Русији је много важнија трансформација структуре светског политичког система и дедолиразација светске економије него то да ли ће Маријупољ да освоје за пет или 50 дана. Што се њих тиче овај рат може да траје. Што се Американаца тиче они нису били спремни на последице стратешког карактера и све су уложили у тактику. Бајден не брани долар, он брани Украјину. То се може показати као фатална грешка у наредне две године“
Баћушка против злих бољара
О подршци коју Путин ужива у Русији, либералној структури која је осудила војну операцију и поларизицији руског друштва на којој инсистирају западни медији говорио је политиколог Стеван Гајић.
Први људи у Русији који су се побунили и рекли "не рату" били су, указује наш саговорник, они који су имали највише да изгубе. Када је прошао талас западњачке медијске халабуке, Путинов рејтинг је, каже, скочио са 69 на 82 одсто.
„Део људи је отишао, маса глумаца, забављача, људи који су држали монопол над оним што се зове популарна култура у Русији наставио је да клечи пред амбасадама и културним центрима док је с друге стране обичан свет разумео да ово што је започето мора да се заврши. Олигарси су били против Путина, али смо видели стари мотив доброг цара баћушке који брани народ од злих бољара.“
Рађа се нова Русија
Он је напоменуо да је од догађаја на самом фронту занимљивије како се трансформише руско друштво, какве су промене унутар система, оне кадровске, структуралне и на сваком другом нивоу те каква је то нова Русија која се рађа.
Сумирајући речено учесници трибине закључили су да најновија дешавања на истоку Европе предствљају само историјску и геополитичку константу, те да присуствујемо поларизацији на западни и незападни део човечанства.
Такође, истакли су да не само рубљизација светске економије већ и јуанизација глобалне економије представља најаву политичког земљотреса какав није виђен од 30-тих година 20 века.