Андреј Тарковски – црнобели живот коме је стваралаштво дало пун колор | Орбита културе

Ко је био и чиме је светску културу задужио Андреј Тарковски, човек који је, на радост уметности, одустао од студија геологије и арапског језика а потом у трајно наслеђе оставио филмове попут „Ивановог детињства“, „Огледала“, „Сталкера“ , „Солариса“, „Жртвовања“? Зашто би филму о његовом животу, прерано окончаном у емиграцији, одговарала црнобела слика а о стваралаштву – пун колор, као на крају његовог ремек дела „Андреј Рубљов“ - у години обележавања девет деценија од рођења великог синеасте разговарамо са филмским критичарем Мирољубом Стојановићем.

Шта је био главни мотив да после готово пола века поново снима „Лептирицу“ култни филм који ће добити своју модернију и како каже ужаснију верзију – ексклузивно за Орбиту културе открива легендарни редитељ и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић.

Како се елиминише трема када се, на стогодишњицу првог извођења „Травијате“ велика сцена националног театра подели са највећим светским баритоном Жељком Лучићем, зашто је први чин са чувеном „Винском песмом“ био најкритичнији део после којег је знала да ће све протећи у најбољем реду, за „Орбиту културе“ - сређујући утиске после недавног овацијама испраћеног извођења опере „Травијата“ – говори њена главна јунакиња, сопран Весна Ђурковић.

Шта се све нашло у књизи „Приче из Другог рата“ које доносе тридесет стрипова, зашто је тај рат и данас једна од централних тема његовог стваралаштва – за „Орбиту културе“ открива аутор ове књиге Саша Ракетић познат као Александар Зограф.