Индекс Дау Џоунс на Вол Стриту петак је закључио ослабљен за 0,8 одсто, на 34.451 бод, СиП 500 је пао 2,1 одсто, на 4.392 бода, а Насдак индекс 2,6 одсто, на 13.351 бод.
Оштар пад СиП 500 и Насдака последица је раста приноса на америчке државне обвезнице, што не иде у прилог технолошком и другим секторима заснованим на расту. Последњих седмица тржиште је под притиском због високе инфлације у САД и бојазни да ће америчка централна банка повећати кључне каматне стопе јаче него што се очекивало, преноси Индекс.хр.
У уторак је објављено да су у марту потрошачке цене у САД порасле 8,5 одсто у односу на годину раније, што је највиша стопа инфлације од 1981. године.
Сезона објаве пословних резултата
Идућих седмица у фокусу улагача биће и пословни резултати пословања америчких компанија у првом кварталу године. Већина од 34 компанија, које су досад објавиле извештаје, остварила је већу зараду него што се очекивало, но тај је раст скроман, показују први подаци.
Аналитичари у анкети Ројтерса процењивали су почетком седмице да ће зараде компанија и банака из састава СиП 500 индекса у првом кварталу порасти 6,1 одсто у односу на исти период прошле године, а сада очекују раст од 6,3 одсто.
Биће то знатно успоравање раста зарада, с обзиром да су у претходном кварталу порасле више од 30 одсто на годишњем нивоу.
„Низ је разлога за забринутост. Пословни резултати компанија су мешани, што је, заједно са забринутошћу због високе инфлације и агресивног Феда, навело улагаче на продају уочи празником продуженог викенда“, казао је Рајан Детрик, стратег у компанији ЛПЛ Фајненшел.
Пад европских берзи
И на већини европских берзи цене акција у седмици за нама су пале.
Лондонски ФТСЕ индекс ослабио је 0,7 одсто, на 7.616 бодова а франкфуртски ДАX 0,85 одсто, на 14.163 бода. С друге стране, париски ЦАЦ ојачао је 0,6 одсто, на 6.589 бодова.
Блажи пад европских берзи у односу на Вол Стрит захваљује се суздржаности Европске централне банке (ЕЦБ) по питању заоштравања монетарне политике, за разлику од Феда, који најављује агресивно повећање камата. Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард казала је у четвртак, након редовне седнице челника банке, да нема јасног временског оквира када би ЕЦБ могла почети повећавати камате и да би то могло бити седмицама, па и месецима након што та институција укине програме подстицаја у трећем тромесечју.
На Токијској берзи пак Никеј индекс током седмице ојачао је 0,4 одсто, на 27.093 бода, јер јапанска централна банка, по свему судећи, још неко време планира да води подстицајну монетарну политику.