Фабрика са посебном мисијом: Западним симболима шарамо и Васкршња јаја, а имамо Грачаницу и Дечане

Украсе је сакупио и пресликао један од оснивача "Прве српске фабрике среће", архитекта Владимир Вујовић. До сада је штампано шест колекција необичних украса за јаја - „Косово и Метохија“, „Моравска школа“, „Охридска баштина“, „Стара Рашка“, „Стара Србија“ и „Зета“. Реч је о мотивима из двадесетак манастира старих српских земаља.

Вујовић подсећа да су наши стари за украшавање ускршњих јаја користили украсе из природе, који су најближи орнаментима из српских манастира. Данас домаћице морају брзо да опосле нешто чиме су се наше баке бавиле данима и у томе уживале, укључујући и децу у неговање лепог обичаја везаног за велики хришћански празник.

Све је мање природно бојених јаја, а све мање и украса који подсећају на хришћанску традицију. Увоз нововременски обичаја потрошачког друштва утицао је и на прославу Ускрса.

Брзо и лако смо преузели симболе који су дошли са запада, чак и анимиране ликове које лепимо на ускршња јаја.

„Учинили су брзо и лако доступном широку палету производа, створили око празника амбијент који стимулише на такве изборе, одлуке и куповине. Са друге стране, наша културна баштина је неоткривена ризница! Само овакви пројекти, иницијативе које могу да буду довољно одрживе, могу некако да помогну да се то истакне, да људи на крају крајева имају избор, да ли ће да купују сличице са мотивима цртаних ликова или ће да изаберу нешто што се тиче њих, њиховог културног кода, њихове традиције и историје“, каже Вујовић.

Он додаје да је за почетак добро да препознамо то што имамо, а на крају да схватимо да Ускрс можемо да прославимо у потпуно другачијем амбијенту и атмосфери.

Украсе, орнаменте бира с великом пажњом, посебне је изабрао и поводом прославе осам векова самосталности Српске православне цркве.

„Орнаменти су важан део наше културно – уметничке баштине, али, нажалост, на неки начин нам нису доступни, о њима више зна само академска заједница, нису лако доступни широј публици. Ако људи нису у прилици да обиђу те манастире и виде богатство нашег средњовековног сликарства, ово је начин да им се покажу и приближе“, каже Вујовић.

Он додаје да нас је ново време удаљило од традиције, једне од других, а пре свега саме од себе:

„Тешко је допрети са суштином у главе људи, с обзиром да смо инхибирани свим наметнутим потребама, али ако се за секунд зауставимо, мало успоримо темпо, схватићемо колико нам те ствари које смо избацили из наших свакодневних живота пријају, па макар морали да чекамо овако значајне хришћанске празнике“.

Поред тога што учествује у различитим пројектима који се тичу очувања културно–уметничке баштине, "Прва српска фабрика среће" направила је и кутије са украсима сличним онима на јајима, у којима се симбол васкрсења дарива. Тако јаја са мотивима из старих српских земаља одавно путују широм света и преносе лепоту нашег средњовековног сликарства.

Културно – уметничку баштину недавно су пренели и на модерну и практичну форму, на магнете са јединственим орнаментима српских средњовековних манастира.

„Могли смо да се бавимо и неким профитабилнијим послом, али смо изабрали да инсистирамо да људи временом схвате значај суштинских ствари, да схвате да је то за њих исправније и боље“, закључује аутор украса за јаја са орнаментима из манастира старих српских земаља.