Према мишљењу Душана Гујаничића из Института за политичке студије, однос Француске према Западном Балкану и Србији остаће и током наредног Макроновог мандата углавном идентичан, са отвореним вратима за Европску унију на вербалном дипломатском нивоу.
Значај Макронове победе за Србију
“Међутим, велико је питање колико ће они конкретно уложити напора да помогну овом региону око уласка у ЕУ. Ја сам ту приличан скептик јер не зависи све од француског гласа, Макронове визије или добре воље, будући да он добар део потеза мора у оквиру Уније да усклађује са Немачком. У том смислу очекујем коректан дипломатски однос Париза и Београда, али без неких конкретних обавеза и одговорности са француске стране јер и та вербална подршка коју ћемо евентуално добијати јесте нешто што Макрона неће ни на шта посебно обавезивати. Дакле, ништа га не кошта да остави утисак да су врата ЕУ отворена за све, па и за Србију, али не очекујем никакав посебан нити драматичан напредак на том пољу”, оцењује Гујаничић.
У осврту на украјинску кризу и све интензивније европске и америчке притиске на Србију да уведе санкције Русији, наш саговорник верује да у том погледу са француске стране неће бити нарочито јаких притисака.
“За такве ствари су у Европској унији и иначе задужени неки други, попут Немачке или северноевропских земаља које мање-више увек прате политику Вашингтона”, сматра Гујаничић.
Пред Француском бројни изазови
Наш саговорник верује да су пред Макроном далеко важнија питања јер, иако је његова победа била нешто убедљивија од прогноза које су претходиле изборима, његов тријумф је био далеко мање убедљив него пре пет година.
“Ако се погледају конкретне цифре, а не само проценти, види се да је он освојио ипак око два милиона гласова мање него у другом кругу избора 2017. године, док је Марин ле Пен добила скоро три милиона гласова више него пре пет година. У сваком случају, иако је његова победа била мање-више очекивана, многобројни изазови за Француску и самог Макрона нису престали - од имиграције, криминала, осећаја небезбедности у самој земљи, реформи пензионог система, повећања минималне зараде и бројних других економских и социјалних питања”, указује Гујаничић.
Он сматра да у погледу решавања ових питања нови Макронов мандат суштински неће донети ништа ново и да ће она, у мањој или већој мери, остати на агенди и након што он за пет година напусти функцију:
“У сваком случају Макрон је свестан да је његово бирачко тело, поготово у другом кругу, доста хетерогено. Французи кажу да се “у првом кругу бира, а у другом елиминише”, па су тако сада за њега гласали и људи који га изворно не подржавају, али су свој глас уперили против Марин ле Пен. Он то добро зна, па је тако и поруком да “зна шта Французи од њега очекују” желео да покаже да је свестан разноликости бирачког тела које му је дало глас и да ће узети у обзир и њихове жеље. У том смислу верујем да ће и на унутрашњем плану наставити линијом континуитета, а остаје да се види како ће решавати питања која су пред њим”.
Сукоб у Украјини – главни спољнополитички изазов
Када је реч о спољнополитичким амбицијама старог-новог француског председника, Гујаничић каже да је за очекивати да ће Макрон гледати да пре свега истакне свој будући лични допринос заустављању сукоба у Украјини кроз неки мировни договор.
“Претпостављам да ће, као човек кога многи називају еврофедералистом, односно присталицом јаке Европе, покушати да посредује и да ће гледати да говори не само у име Француске већ и Европске уније, како би Унију на тај начин позиционирао као фактор одлучивања између великих сила. Али, велико је питање колико ће у томе имати успеха с обзиром на то да је у погледу дешавања у Украјини његов ауторитет, као и ауторитет саме Уније, релативно ограничен”, наводи наш саговорник.
Друго поље спољнополитичког деловања француског председника остаће покушај јачања Уније, реформе њене унутрашње структуре и начина деловања.
“Међутим, успех и на том плану је врло упитан јер је и претходни Макронов мандат показао да он суштински има врло мало искрених, правих савезника унутар саме Уније на које може да се ослони за те своје амбиције. Уз то, рок од пет година за такав подухват је доста кратак будући да он по уставу неће имати право да се опет кандидује 2027. године”, закључује Душан Гујаничић.
Након пребројаних 70 одсто бирачких листића Емануел Макрон води са 53,91 одсто гласова у другом кругу председничких избора у Француској, саопштио је МУП републике. Марин ле Пен освојила је 46,09 одсто гласова и признала пораз.