Данас је забележен земљотрес у Северној Македонији, а протеклог викенда неколико пута се затресло тло на подручју Херцеговине. Потреси су се осетили и у Србији и Црној Гори. Најпре је око 23 сата БиХ погодио земљотрес јачине 5,8 јединица Рихтерове скале.
У Стоцу је погинула 28-годишња девојка када је после земљотреса на кућу у којој је била пала стена. Више особа је повређено. На Васкрс, око пола седам, догодио се нови потрес јачине 4,8 јединица Рихтера, на подручју Стоца.
Земљотрес у Херцеговини међу јачим
Професор Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета рекао је да је класификација интензитета земљотреса добијена на основу статистике анализом и посматрањем земљотреса који су се догодили последњих 100 година.
„Просек је највиши до око 6 степени, и ово што се догодило у БиХ је практично у горњем делу скале, међу најинтензивнијим земљотресима на овом простору“, рекао је Миловановић.
Епицентар је био на око 9 километара од Љубиња. Професор каже да је то незгодно, јер чим је ближи, он више треска, грми и „галами“, и узрокује веће материјалне штете.
Говорећи о оштећењима објеката, Миловановић каже да то нису велика насеља, оштећени су објекти старије градње, у питању је подручје у ком се скромно живи, није лако направити добру кућу која ће моћи све то да издржи, углавном су страдали објекти зидани са слабом стабилношћу.
„То је простор где су ерозија и вода направиле и дезинтегрисале кречњаке креде. Док су диносауруси шетали другим делом планете овде је био океан, створени су кречњаци, они су се поломили, сада је то вода раздрузгала и омогућила кретање које је узроковано земљотресом. Догодило се да је огроман блок пробио кров куће и настрадала је девојка“, објаснио је професор.
Како се понашати у случају земљотреса
Професор Миловановић каже да статистика показује да је један земљотрес најјачи, а иза њега су све слабији и слабији. Случајеви земљотреса у Загребу и у БиХ указује на то да се два пута мало јаче затресло.
О земљотресима мало знамо, каже Миловановић и додаје да је то генерално смиривање тла.
„Дубоко верујем да их неће бити са овим интензитетом, али од природе све можемо да очекујемо, морамо бити обазриви“, каже он.
Професор Драган Миловановић наводи да се земљотреси могу очекивати, али да се не зна када ће следећи. Он саветује и како да се понашамо у случају земљотреса.
„Ако смо напољу и ако се не појављују велике пукотине на зградама, релативно смо мирни. Ако смо у затвореном простору, треба стати у оквир врата, рагастов, испод столице, не улазити у лифт“, закључио је Миловановић.
Миловановић предлаже да се грађани едукују за понашање у случају земљотреса тако што ће на јавном сервису, као што је РТС, или на друштвеним мрежама, бити приказани клипови о томе.
Друго решење је, како каже, едукација у школама или на телевизији.
„Значи, едукација али користимо савремене медије – то је предлог да телевизија уради“, истиче Миловановић.
Земљотреси и вулкани се не могу предвидети
Земљотресе и вулкане не можемо предвидети, сувише је велики простор на коме се дешавају и у питању су сувише сложени процеси.
„Како да дођем доле да измерим, имам индиректне податке, то је сложени систем, ми пливамо по шест огромних тектонских плоча, једна иде лево, једна десно, колико ће она својим померањем пореметити равнотежу која је неопходна, не знамо“, нагласио је Миловановић.
Професор објашњава да се Африка подвлачи под Европу и да је та зона подвлачења широка на стотине километара.
„У доњем делу се ствара лава или земљотрес, а други део енергије ако не оде у лаву, ослободи се као земљотрес. Блок је ширине хиљаде километара, један део иде горе, један доле, нису све стене исте, нека је тврђа, нека лакша. Претпостављамо индиректно по ономе што видимо по врсти минерала, стена, по ефектима“, додаје он, преноси РТС.