ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије Владимир Лазаревић за Спутњик каже да је на основу тридесет и нешто година искуства у војсци стекао утисак да су најбољи међу најбољима управо војници који су на редовном служењу војног рока, јер су поуздани у раду и дисциплини, обавезама, према старешинама, и отаџбини.
„Апсолутно сам за враћање редовног војног, а колико би он трајао најбоље ће показати анализе које буду урађене. Што се мене тиче, ја ово посматрам са аспекта обезбеђења као ослонца државе, јер војска је тај темељ,“ каже наш саговорник.
По његовим речима, Србији се више исплати овакав модел војске него да има гломазну професионалну војску, која је много неекономичнија али не само то.
„Земља која нема могућност да регенерише своју тзв. ратну армију, а да при том није везана за неку одбрамбену светску организацију, треба да има редован војни рок, јер из тога проистиче резервни састав војске, што је такође одбрамбени систем,“ напомиње саговорник Спутњика.
Швајцарски модел
Лазаревић каже да смо технички и технолошки данас много напредовали, али да без нове организације у систему одбране, где ће војска бити носећи стуб, заостајаћемо са људским фактором.
„Мислим да Србија нема разлога да размишља да ли има довољно заинтересоване омладине…. Посебно што онима који служе војску неке ствари држава регулише. Рецимо у Швајцарској постоје закони у вези са служењем војног рока који покривају неке ствари, ако постоји било какав намет. Наиме, она ко се одазове позиву државе да служи одређени период војсци и држави, што значи да касније остаје као део резервног састава, тај може да рачуна на одређене бенефите и статус докле год је жив“, напомиње генерал Лазаревић.
Другим речима, онај ко се одазове у Швајцарској држави на служење војске има предност у неким стварима у цивилству, као што је предност приликом запошљавања, студирања и тако даље, каже Лазаревић уз констатацију да је такав модел можда буде и код нас.
Оно о чему се највише мисли, када се говори о редовном војном саставу, или уопште о војсци обично се везује за ратовање, додаје он, а често се заборавља која је улога војске у неким ванредним ситуацијама које могу да нас задесе од земљотреса до поплава па надаље.
Економски исплативо
Генерал-мајор у пензији Митар Ковач овоме додаје да се противници ове опције, често позивају на економичност овакве опције.
„Има више прорачуна колико кошта једна обука једног редовног војника али оне сада нису сасвим поуздане, јер није „свака пушка трошак“. Оно што су основни трошкови војника су; униформа, храна, и професионална обука… Ако све то узмемо у обзир један војник на редовном одслужењу војног рока у периоду од деведесет дана може да кошта мање од 3.000 евра са обуком за тај периодо. Што је смешна цифра, у односу на оно што се добија обуком тог војника и даљом његовом услугом“, наводи наш саговорник.
Ковач каже да „цена“ не сме да буде део размишљања кад је реч о војсци јер је најскупља она војска коју нека држава – нема.
„Поготову ако је реч о војно неутралним државама. Дакле, до сада смо живели у немогућем статусу, да смо војно неутрални, а да немамо редовно служење војног рока. Што се тиче дужине трајања и за три месеца се може усвојити доста знања и вештина, на користе државе и појединца потребних сутра за обављање различитих делатности што у друштву, што везаних за цивилну одбрану или за службу у војсци“, наводи Ковач.
Оба наша саговорника сагласна су да што се тиче објеката да их Србија има довољно на располагању још из доба ЈНА, што значи да би на том пољу трошак био смо за „мало боје и креча“…
Радо Србин ишао у војнике
Иначе, служење војног рока у Србији има дугу традицију, још од стварања стајаће активне војске крајем 19. века. Одлазак у војску је био део живота и у миру и у рату и својеврстан осећај обавезе и припадности држави Србији.
У Југословенској (народној) армији служење војног рока од првих година после Другог светског рата имало је улогу својеврсне школе за стварање „новог човека“, како је 1945. у свом програмском тексту у „Борби” навео Милован Ђилас. У тој „армији новог човека”, регрути са свих страна Југославије су деценијама добијали различита знања и образовања: од описмењивања, преко привикавања на живот у колективу до освајања различитих специфичних знања, од којих је добијање возачке дозволе било посебно престижно.
Како је највећи део младих војника служио у другој републици, то је имало и интегративни карактер за стварање новог (идеолошког) југословенства. Служење војног рока је било део одрастања, школовања и својеврсне потврде мушкости.