Монструм међу совјетским магнетофонима: Тежак 24 килограма
Кијевска фабрика радија производила је магнетофон „Дњипро 11“ који је био тежак више од 24 килограма, а чији је оквир био направљен од дрвета. Овај магнетофон се појавио 1960-их година и био је ексклузиван за то време. С обзиром да је био тежак ретко кад су му власници мењали локацију.
„Мајак“ са даљинским управљачем
Најпознатији модел совјетског магнетофона се такође производио у Кијеву. Први „Мајак 001“ је био произведен 1973. године. Још тада је имао даљински управљач и бројач за дужину магнетофонске траке. Имао је две брзине 9,53 и 19,05 центиметара у секунди и многе могућности. На њему су могле да се снимају и пуштају монофонски и стереофонски снимци, као и да се преко једног снимка пресними други. Био је тежак око 20 килограма.
Модел „Илет“ о коме су маштали сви љубитељи музике
Магнетофон „Илет“ је производила Волжска електромеханичка фабрика. Волели су га љубитељи музике јер је имао много функција, добар систем за пригушивање шумова, појачало и даљински управљач. Купце су највише привлачили додатни звучници. Они су се ретко могли наћи у совјетско време.
Током 1979. године у фабрици „Рениј“ је почела производња магнетофона „Електроника ТА 01-003“. Овај модел је имао три мотора и трака је била квалитетна. Био је популаран јер је имао важне системе као што су електронски уређај за заустављање и систем за стабилизацију напетости магнетне траке. И он је имао даљински управљач и систем за пригушивање шумова.
На магнетофону је било могуће слушати снимак и унапред и уназад и могао је да се премотава. Имао је индикатор који је приказивао ниво снимања и репродукције. Ови магнетофони су се 1980-их производили у Кировској фабрици за производњу електричних машина „Лепсе“.
Ко је први измислио „бобини“ магнетофон?
Први овакав магнетофон је измислио немачки научник Курт Штиле, који је први модел представио 1925. године. У почетку је уместо траке коришћена танка жица и папир, а касније су почели да користе полимерну траку. Најпознатије компаније које су производиле магнетофоне у немачкој су биле АЕГ и БАСФ. Немачка је тада имала водећу улогу у производњи магнетофонске опреме.
Крајем 1980-их су се у Совјетском Савезу појавили касетофони који су били лакши за коришћење и доступнији, али се сматра да је звук са магнетофонских трака био квалитетнији.