СВЕТ

Уговор Соломонових острва и Кине узбуркао Пацифик – Америка опет згазила све принципе /видео/

Велики проблем може настати и од наизглед малих ствари. Соломонова острва, једна од мноштва океанијских држава, заправо архипелаг од више стотина отока, са нешто мање од 700 хиљада становника, доспела је у центар пажње након потписивања меморандума о разумевању са Кином.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

О дешавањима у овој земљи главни светски медији или не извештавају или ретко извештавају. То је, ипак, периферија глобалне политике. Острва су, иначе, од Бризбејна удаљена преко 2.000 километара, од Пекинга више од 7.000.
Ту и тамо, негде се нешто појави што подсети на далеку дестинацију, попут сјајне збирке прича „Суремада“ острвског писца Рексфорда Ортолое, о сукобљавању традиционалног и модерног, или фудбалске репрезентације која је већ два пута заредом стизала до финала квалификација за светско првенство у својој подручној конфедерацији и оба пута била поражена од Новог Зеланда.

Политичка бура на Соломоновим острвима

Ипак, у том делу света политичких догађаја не мањка, као ни пратеће нестабилности. Насупрот донекле увреженој слици о туристичком рају, чистим плажама и бистром мору, пацифичке мале или микро државе одликује и невесела економска ситуација, високе стопе незапослености упарене са брзим демографским растом, честе турбуленције унутар политичких система, услед којих је практично немогуће градити снажне и независне институције.
На Соломоновим острвима је пола деценије, од 1998 – 2003. године било жестоких сукоба изазваних популационим померањима (рапидним насељавањем два највећа становништва са других острва, што је онда отворило много питања у њиховим односима, укључујући и поделу на староседеоце и дошљаке), а затим и великих протеста који су кулминирали 2021. године.

Стратешка веза са Аустралијом

Као и низ „комшијских држава“, Соломонова острва су стратешки везана за Аустралију, регионалну силу која има потребу да - што кроз билатерални оквир, што кроз регионалне организације, што коришћењем разних инструмената за мешање у унутрашњу политику осигурава сопствену националну безбедност.
Нечињење пре или касније може актуелизовати мигрантску кризу, створити већим проблем пирата и организованог криминала или на неки нови начин угрозити аустралијске интересе. И тај нови начин управо се јавио сада!

Меморандум са Кином

Меморандум о разумевању са Кином значи и „безбедносни аранжман“, влада Соломонових острва у званичном саопштењу помиње „диверзификацију безбедносног партнерства земље“. Сви безбедносни аранжмани до сада били су везани за Аустралију, тренутни споразум (ратификован 2018. године) омогућава аустралијским војним и полицијским снагама да распореде своје јединице на Соломоновим острвима у случају појављивања претњи.
Бродови аустралијске морнарице
Због тога тренутно највише негодују управо званичници Аустралије, јер успостављање новог типа односа са Пекингом тумаче и као могућност да у скоријој будућности на Соломоновим острвима „никне“ кинеска војна база.
Или да, у блажој варијанти, и кинеске војне и полицијске снаге добију могућност привременог распоређивања својих јединица зарад елиминисања претњи. Одатле, макар и хипотетички, кинеске подморнице и авиони ближе су источној аустралијској обали.

Умешала се и Америка

Демантији портпарола кинеског министарства спољних послова нису помогли да се број реакција смањи. Чак напротив, у све се умешао и амерички Стејт департмент, двојица званичника (Курт Кемпбел и Данијел Критенбринк) већ су посетила Соломонова острва, пренели су забринутост, додатно се распитали о свему и начелно поручили да то тако не може. У преводу – какви Кинези, какви бакрачи!
Кинески утицај на Соломоновим острвима постоји, још 2006. године избио је велики скандал када је опозиција оптужила тек изабраног премијера Снајдера Ринија да је уз помоћ кинеских бизнисмена купио недостајуће гласове у парламенту како би скрпио већину. Да је куповао гласове уз помоћ западних бизнисмена вероватно се ништа не би ни догодило. Овако, у потоњим нередима на мети демонстраната нашла се кинеска четврт, кинеске власти су морале и да евакуишу своје држављане, а сам Рини приморан је да поднесе оставку.

Окренули се од Тајвана

Соломонова острва су дуго одржавала билатералне односе са Тајваном, тек 2019. године промењен је тај приступ и нова, тада изабрана власт окренула се ка Пекингу. Поменути меморандум очигледно је нови корак у унапређењу сарадње. А вероватно и нека врста решења за локалне власти које се након пандемије и драматичног повећавања цена енергената и хране суочавају са огромним изазовима.
Премијер Соломонских острва Манасех Согаваре и кинески председник Си Ђинпинг у Пекингу
Иако су за спољну и безбедносну политику ове земље заинтересоване и Аустралија и САД, испоставља се да је претходних деценија инвестирано мало, о трансферу технологија није било ни речи, две трећине извоза зависи од експлоатације сировог дрвета, услед чега се све чешће говори и о рапидној дефорестизацији.
По много чему, то подсећа на судбину афричких држава, осуђених на „вечито сиромаштво“ и пуко преживљавање уз експорт сировина. Ако су Кинези донели неко ново решење у Африку, зашто то не би био случај и са острвским државама у региону Пацифика.

Откуд тако бурне реакције?

Међутим, најупитније у овом тренутку јесте образложење којим се правда деловање савезника из Вашингтона и Канбере. Због чега тако бурно реагују Ентони Блинкен и низ аустралијских званичника? Имају ли државе право, макар и у теорији да суверено доносе одлуке о својој спољној и безбедносној политици, пројектују развој, ослањају се на партнере са којима могу реализовати пројекте од обостране користи? Како то у њиховим објашњењима важи једно правило за Украјину, а друго за Соломонова острва?
Осуда Русије, између осталог, почива и на тврдњи да су власти у Кијеву самосталне у избору стратешких партнера и слободне да земљу уведу у НАТО. Харков је удаљен од руске границе шездесетак километара, у њему је била стационирана централна биолошка лабораторија сумњиве намене, у целој Украјини су подржавани програми усмерени ка величању неонацистичких идеја и јачању организација које су такву идеологију баштиниле, Владимир Зеленски је чак запретио и обнављањем војног нуклеарног програма и то све није било довољно да се прихвати руска аргументација током разговора у Женеви да им се тако угрожава национална безбедност.

А које принципе користе у Украјини...

Соломонова острва су далеко од Аустралије колико и Даблин од Београда, од Лос Анђелеса су још и даље, скоро 10.000 километара, па су уследила хитра реаговања како би се спречила имплементација једног меморандума о разумевању са Кинезима. Због тога је и од наизглед мале ствари настао велики проблем. У фази конфронтације све се мери, сваки гест додатно вага.
На Соломоновим острвима САД имају проблем са Кинезима, али када расправљају око целе ове ствари ту већ имају проблем и са Русима и са Украјинцима. То је већ питање аргументације, образложења и објашњења, а не једног меморандума.
Питањем геополитичке ситуације у вези са Соломонским острвима бавила се у својој емисији и Љубинка Милинчић, главна уредница Спутњика Србија
Коментар