ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Фински истраживачи користили су компјутерске моделе како би утврдили оптималну комбинацију исхране која би испуњавала све хранљиве потребе, а истовремено што више умањила утицај на животну средину, потрошњу воде и загађивање земље.
Дошли су до закључка да уколико би људи у Европи заменили месо и млечне производе са другим алтернативним изворима хранљивих материја дошло би до значајног смањења негативних утицаја на природу.
Осим тога, стручњаци Универзитета у Хелсиникију кажу да су вегетеријанци и вегани показали какве све здравствене и еколошке добробити могу да проистекну од смањене конзумације меса.
Не само да би прелазак на „храну будућности“, попут инсеката и протеина из гљива, могао да подмири потребе већ би допринео бољем уносу есенцијалних хранљивих материја.
„Храна будућности“ је такође много ефикаснија за узгајање, односно троши мање воде и заузима мање простора.
„Глобални систем производње хране суочава се са обезбеђивањем здраве и адекватне исхране кроз што одрживије начине, што је умногоме погоршано климатским променама и повећаном потражњом за протеинима од стране све веће светске популације“, наводе фински стручњаци.
Заменом хране која долази од сточарства са новим изворима хранљивих материја негативни утицај на животну средину био би смањен за 80 одсто, а истовремено би биле испуњене све људске потребе, пренео је РТС.