После невероватно посећене изложбе „Сјај руских сликара“ у Градском музеју у Вршцу, где су записе о њој многи посетиоци оставили у књизи утисака, ова вредна збирка Владимира Пешића од данас је и пред београдском публиком у Руском дому у Београду .
„Изложба је конципирана тако да акценат буде на симболичким историјским збивањима која показују однос Запада према Русији кроз векове, али и како су Руси успевали да сачувају сопствено биће и везу са православним Словенима, у првом реду са Србима“, каже колекционар Владимир Пешић.
Слика „Позив на крштење Словена“ приказана је први пут у Руском дому
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Сабор свете Софије“, слика забринутости за будућност
Из своје збирке Пешић издваја „Сабор свете Софије“, дело Владимира Александровича Плотњикова.
„`Сабор свете Софије` је својеврсни подсетник да су Руси два пута у 19. веку били пред вратима Константинопоља, али су се повукли да би сачували мир у Европи. На слици се види Аја Софија око које се налазе четири минарета. Једна жена, замишљена највероватније за судбину свог детета, гледа у православни храм погледом у ком се очитује забринутост за будућност“, објашњава колекционар.
У збирци постављеној у Руском дому налази се и дела која подсећају на Кримски рат, међу њима и серија радова ратног сликара Николаја Семјоновича Самокиша која говори о одбрани Севастопоља. Пред публиком је и портрет принцезе Мафалде Савојске, унуке краља Николе, дело Степана Федоровича Колесникова које заузима централно место у поставци. Иначе овај уметник заступљен је са још два рада: „Пролеће 1946“ и „Павиљон Министарства социјалне политике . Изложба радних инвалида“.
Изложба "Сјај руских сликара" из збирке Владимира Пешића
© Sputnik / Недељко Чолић
„Поред Колесникова ту је и Ананије Алексејевич Вербицки, непоновљиви хроничар Београда, Николај Дмитријевич Кузњецов, један од најпознатијиг руских сликара с почетка 20. века, Игор Васиљев… Ту су и раскошни пејзажисти Лажечников, Зелински и Кривишејн, као и Николај Васиљевич Харитонов, ученик великог Иље Рјепина са радом „Рудари“ из 1923. године“, каже Пешић.
Изложба коју поред снажне поруке одликује и изузетно уметничко мајсторство, одвија се у специфичним околностима, напомиње Владимир Пешић и додаје да је одабир слика за изложбу у Руском дому био пропраћен бујицом емоција, из неколико разлога.
Траг који остаје и после нас
„Најпре због догађаја у Русији и Украјини који умногоме подсећају на раније векове и однос који су западне силе имале према Словенима и, нарочито, Русији. На удару западних санкција нашли су се Пушкин, Толстој, Достојевски, руска уметност уопште, иако одавно не припадају само Русији и Русима, већ целом човечанству. С друге стране, ни однос Словена према сопственој култури и њеним вредностима на може се назвати брижним. Последњих година увозимо са Запада јефтину, популарну потрошачку културу затирући у корену важност високе уметности и њене непролазне вредности. А уметност је најзначајнији ако не и једини траг који остаје после нас“.
Слика "Позив на крштење Словена"
© Sputnik / Недељко Чолић
За Николу Кусовца, историчара уметности који отвара изложбу у Руском дому, посебну вредност Пешићеве збирке чини то што је реч о вредним делима сликара који су животом и делом, неки и до смрти, били везани за своју нову домовину, Југославију, и посебно за Србију.
Према његовим речима ова дела представљају високи ликовни домет руских уметника који су између два светска рата нашли уточиште у Југославији. Међу њима су Рјепинов близак пријатељ и сарадник Кузњецов, у Србији веома цењен и популаран мајстор сликарске фразе Колесников, Николај Васиљевич Харитонов који је био Рјепинов ученик. Поред слика руских уметника ову причу појачава и неколико примерака руских серијских икона насталих током 19. века.
Поред уметничког домета и историјског значаја ове колекције, Кусовац истиче и још једно њено својство.
„Оно што ради Владимир Пешић добар је путоказ нашој заједници, друштву и држави а пре свих њеним институцијама заштите културно-уметничког наслеђа. Јер, тако се, на тај начин, још више преплићу и обогаћују историја и судбине два блиска словенска, једнаковерна и братска народа“, каже у каталогу изложбе Никола Кусовац.