https://sputnikportal.rs/20220512/kako-je-knez-vladimir-pozivao-kijevsku-rusiju-da-primi-pravoslavlje-foto-1137263504.html
У Руском дому отворена изложба „Сјај руских сликара“/фото/
У Руском дому отворена изложба „Сјај руских сликара“/фото/
Sputnik Србија
Сликом „Позив на крштење Словена“ која се први пут показује јавности, у Руском дому отвoрена је изложба „Сјај руских сликара“ из збирке Владимира Пешића. На... 12.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-12T19:18+0200
2022-05-12T19:18+0200
2022-05-13T13:33+0200
култура
култура
магазин
изложба
никола кусовац
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0b/1137269335_0:191:2040:1339_1920x0_80_0_0_532e38aba5e7ba169e537738380a0fa6.jpg
После невероватно посећене изложбе „Сјај руских сликара“ у Градском музеју у Вршцу, где су записе о њој многи посетиоци оставили у књизи утисака, ова вредна збирка Владимира Пешића од данас је и пред београдском публиком у Руском дому у Београду .„Изложба је конципирана тако да акценат буде на симболичким историјским збивањима која показују однос Запада према Русији кроз векове, али и како су Руси успевали да сачувају сопствено биће и везу са православним Словенима, у првом реду са Србима“, каже колекционар Владимир Пешић.„Сабор свете Софије“, слика забринутости за будућностИз своје збирке Пешић издваја „Сабор свете Софије“, дело Владимира Александровича Плотњикова.У збирци постављеној у Руском дому налази се и дела која подсећају на Кримски рат, међу њима и серија радова ратног сликара Николаја Семјоновича Самокиша која говори о одбрани Севастопоља. Пред публиком је и портрет принцезе Мафалде Савојске, унуке краља Николе, дело Степана Федоровича Колесникова које заузима централно место у поставци. Иначе овај уметник заступљен је са још два рада: „Пролеће 1946“ и „Павиљон Министарства социјалне политике . Изложба радних инвалида“.„Поред Колесникова ту је и Ананије Алексејевич Вербицки, непоновљиви хроничар Београда, Николај Дмитријевич Кузњецов, један од најпознатијиг руских сликара с почетка 20. века, Игор Васиљев… Ту су и раскошни пејзажисти Лажечников, Зелински и Кривишејн, као и Николај Васиљевич Харитонов, ученик великог Иље Рјепина са радом „Рудари“ из 1923. године“, каже Пешић.Изложба коју поред снажне поруке одликује и изузетно уметничко мајсторство, одвија се у специфичним околностима, напомиње Владимир Пешић и додаје да је одабир слика за изложбу у Руском дому био пропраћен бујицом емоција, из неколико разлога.Траг који остаје и после нас„Најпре због догађаја у Русији и Украјини који умногоме подсећају на раније векове и однос који су западне силе имале према Словенима и, нарочито, Русији. На удару западних санкција нашли су се Пушкин, Толстој, Достојевски, руска уметност уопште, иако одавно не припадају само Русији и Русима, већ целом човечанству. С друге стране, ни однос Словена према сопственој култури и њеним вредностима на може се назвати брижним. Последњих година увозимо са Запада јефтину, популарну потрошачку културу затирући у корену важност високе уметности и њене непролазне вредности. А уметност је најзначајнији ако не и једини траг који остаје после нас“.За Николу Кусовца, историчара уметности који отвара изложбу у Руском дому, посебну вредност Пешићеве збирке чини то што је реч о вредним делима сликара који су животом и делом, неки и до смрти, били везани за своју нову домовину, Југославију, и посебно за Србију.Према његовим речима ова дела представљају високи ликовни домет руских уметника који су између два светска рата нашли уточиште у Југославији. Међу њима су Рјепинов близак пријатељ и сарадник Кузњецов, у Србији веома цењен и популаран мајстор сликарске фразе Колесников, Николај Васиљевич Харитонов који је био Рјепинов ученик. Поред слика руских уметника ову причу појачава и неколико примерака руских серијских икона насталих током 19. века.Поред уметничког домета и историјског значаја ове колекције, Кусовац истиче и још једно њено својство.„Оно што ради Владимир Пешић добар је путоказ нашој заједници, друштву и држави а пре свих њеним институцијама заштите културно-уметничког наслеђа. Јер, тако се, на тај начин, још више преплићу и обогаћују историја и судбине два блиска словенска, једнаковерна и братска народа“, каже у каталогу изложбе Никола Кусовац.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, магазин, изложба, никола кусовац
култура, магазин, изложба, никола кусовац
У Руском дому отворена изложба „Сјај руских сликара“/фото/
19:18 12.05.2022 (Освежено: 13:33 13.05.2022) Сликом „Позив на крштење Словена“ која се први пут показује јавности, у Руском дому отвoрена је изложба „Сјај руских сликара“ из збирке Владимира Пешића. На овој слици Адолфа Шарлемања, сликара руског императорског двора, приказан је кнез Владимир који позива Пољане, племе које је живело на територији Кијевске Русије да приме православље.
После невероватно посећене изложбе „Сјај руских сликара“ у Градском музеју у Вршцу, где су записе о њој многи посетиоци оставили у књизи утисака, ова вредна збирка Владимира Пешића од данас је и пред београдском публиком у Руском дому у Београду .
„Изложба је конципирана тако да акценат буде на симболичким историјским збивањима која показују однос Запада према Русији кроз векове, али и како су Руси успевали да сачувају сопствено биће и везу са православним Словенима, у првом реду са Србима“, каже колекционар Владимир Пешић.
„Сабор свете Софије“, слика забринутости за будућност
Из своје збирке Пешић издваја „Сабор свете Софије“, дело Владимира Александровича Плотњикова.
„`Сабор свете Софије` је својеврсни подсетник да су Руси два пута у 19. веку били пред вратима Константинопоља, али су се повукли да би сачували мир у Европи. На слици се види Аја Софија око које се налазе четири минарета. Једна жена, замишљена највероватније за судбину свог детета, гледа у православни храм погледом у ком се очитује забринутост за будућност“, објашњава колекционар.
У збирци постављеној у Руском дому налази се и дела која подсећају на Кримски рат, међу њима и серија радова ратног сликара Николаја Семјоновича Самокиша која говори о одбрани Севастопоља. Пред публиком је и портрет принцезе Мафалде Савојске, унуке краља Николе, дело Степана Федоровича Колесникова које заузима централно место у поставци. Иначе овај уметник заступљен је са још два рада: „Пролеће 1946“ и „Павиљон Министарства социјалне политике . Изложба радних инвалида“.
„Поред Колесникова ту је и Ананије Алексејевич Вербицки, непоновљиви хроничар Београда, Николај Дмитријевич Кузњецов, један од најпознатијиг руских сликара с почетка 20. века, Игор Васиљев… Ту су и раскошни пејзажисти Лажечников, Зелински и Кривишејн, као и Николај Васиљевич Харитонов, ученик великог Иље Рјепина са радом „Рудари“ из 1923. године“, каже Пешић.
Изложба коју поред снажне поруке одликује и изузетно уметничко мајсторство, одвија се у специфичним околностима, напомиње Владимир Пешић и додаје да је одабир слика за изложбу у Руском дому био пропраћен бујицом емоција, из неколико разлога.
Траг који остаје и после нас
„Најпре због догађаја у Русији и Украјини који умногоме подсећају на раније векове и однос који су западне силе имале према Словенима и, нарочито, Русији. На удару западних санкција нашли су се Пушкин, Толстој, Достојевски, руска уметност уопште, иако одавно не припадају само Русији и Русима, већ целом човечанству. С друге стране, ни однос Словена према сопственој култури и њеним вредностима на може се назвати брижним. Последњих година увозимо са Запада јефтину, популарну потрошачку културу затирући у корену важност високе уметности и њене непролазне вредности. А уметност је најзначајнији ако не и једини траг који остаје после нас“.
За Николу Кусовца, историчара уметности који отвара изложбу у Руском дому, посебну вредност Пешићеве збирке чини то што је реч о вредним делима сликара који су животом и делом, неки и до смрти, били везани за своју нову домовину, Југославију, и посебно за Србију.
Према његовим речима ова дела представљају високи ликовни домет руских уметника који су између два светска рата нашли уточиште у Југославији. Међу њима су Рјепинов близак пријатељ и сарадник Кузњецов, у Србији веома цењен и популаран мајстор сликарске фразе Колесников, Николај Васиљевич Харитонов који је био Рјепинов ученик. Поред слика руских уметника ову причу појачава и неколико примерака руских серијских икона насталих током 19. века.
Поред уметничког домета и историјског значаја ове колекције, Кусовац истиче и још једно њено својство.
„Оно што ради Владимир Пешић добар је путоказ нашој заједници, друштву и држави а пре свих њеним институцијама заштите културно-уметничког наслеђа. Јер, тако се, на тај начин, још више преплићу и обогаћују историја и судбине два блиска словенска, једнаковерна и братска народа“, каже у каталогу изложбе Никола Кусовац.
