Српски председник Александар Вучић потврдио је да се оно о чему се данима спекулисало сада и обистинило и да је твз. Косовска министарка спољних послова Доника Гервала предала званичан захтев за улазак Приштине у Савет Европе. Према Вучићевим речима, Приштина је овим показала да је после десетогодишњег гажења Бриселског сада погазила још једна споразум – Вашингтонски, као и Резолуцију 1244.
Западно решење преко колена
Зоран Миливојевић, геополитички коментатор и бивши дипломата, напомиње да је ово акција западних центра моћи, а не саме Приштине.
„Очигледно да се ради о стратешком покушају да се се косовска државност потврди околним путем пошто није могуће да се то добије на редован начин преко Уједињених нација,“ каже Миливојевић.
Дакле, базна идеја је да Запад искористи своју доминацију у једној међународној организацији и своју позицију коју тамо има уз изигравање постојећих процедура.
„Односно, да на тај начин промовише Косово макар и у Савету Европе, на том нивоу, и да после преко тога врши притисак и на Србију да прихвати то као завршену ствар. Друго, да врши притисак на државе чланице ЕУ које нису признале Косово да то ураде и да притиска генерално све што на ову тему није у складу са западним интересима. Што се Србије тиче, наравно то неће прихватити. Србија као стална чланица СЕ може политички и дипломатски да инсистира на правилима која важе за чланство у међународним организацијама, које имају шири карактер а то је да чланице СЕ могу да буду само признате међународне државе чланице УН,“ напомиње Миливојевић.
Вашингтонски споразум је испарио
Наравно да овај потез, додаје наш саговорник, поставља и питање опстанка Вашингтонског споразума, који после подношења овог захтева Приштине фактички не важи па не важе ни за Србију никакве обавезе које из њега произилазе.
„Србија практично има сву аргументацију и слободу понашања и кретања, и на дипломатском, и на политичком плану везано за акцију оспоравања косовске државности", истиче Миливојевић.
На питање да ли Косово може тако лако да постане члан СЕ наш саговорник објашњава да у тој институцији постоји одређена процедура.
„ Именују се известиоци, Парламентарна Скупштина СЕ води ту акцију. Прво се састаје са оним ко тражи пријем, дакле са кандидатом. Изврши се увид у стање у тој држави по линији оних најважнијих елемената које важе за СЕ - владавина права, људска права и демократске институције. А пошто је Запад овако нахвалио Косово, сасвим је сигурно да би ти извештаји могли да буду позитивни. Са тим се иде пред Парламентарну Скупштину, а онда се о томе одлучује двотрећинском већином. С обзиром да Косово већ учествује у раду Парламентарне скупштине на одређеним ступњу – као нека врста посматрача, проблем је што постоји већ две трећине држава чланица ЕУ које су признале Косово, и то може да буде аргумент тих чланица да се ради о признатој држави и да тако врше притисак на процедуру,“ каже Миливојевић.
Овај потез поставља и питање опстанка Вашингтонског споразума
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Све је било јасно после сусрета Курти -Шолц
Да ће до овога на неки начин доћи, напомиње наш саговорник било је јасно после прошлонедељног сусрета приштинског премијера Аљбина Куртија и немачког канцелара Олафа Шолца у Берлину.
„Било је јасно да Немци то подржавају и ово све личи на озбиљну међународну акцију која има жељу да се сад у датој ситуацији везано за Украјину реше и незавршени послови на Балкану и да се преко колена, на мала врата, наметањем решења која се не уклапају ни у норме ни у стандарде међународног права, реше и косовско питање, и питање БиХ,“ упозорава Миливојевић.
Србија је најавила још раније да ће, ако до овога дође, сматрати да Вашингтонски споразум више нема смисла и да ће почети са акцијом отпризнавања косовске државности. До сада је 11 држава повукло признање Косова, а како је најављено, још 14 држава је спремно да то уради.