https://sputnikportal.rs/20220505/nemacka-poruka-o-evropskom-putu-srbije-maskira-opasan-plan-za-kosovo--1137077516.html
Немачка порука о „европском путу Србије“ маскира опасан план за Косово
Немачка порука о „европском путу Србије“ маскира опасан план за Косово
Sputnik Србија
Немачка покушава да убрза решавање питања Косова и Метохије на начин који одговора Берлину, Приштини и Западу, али не и српским националним интересима, оцењује... 05.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-05T22:25+0200
2022-05-05T22:25+0200
2022-05-05T22:25+0200
србија
србија – политика
анализе и мишљења
александар вучић
олаф шолц
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/04/1137063618_0:79:3340:1958_1920x0_80_0_0_1c7b62b8d21ed298b492a423af9c6466.jpg
Председник Србије је након разговора са немачким канцеларом рекао да ће Београд дати све од себе да се нађе компромисно решење по питању КиМ, док је по питању Босне и Херцеговине поручио да Србија неће бити генератор никаквих проблема, већ ће чувати мир и стабилност на Западном Балкану.Вучић је рекао и да је тема разговора са немачким канцеларом био и однос Србије према војном сукобу у Украјини, истичући да је указао Шолцу на опредељивање Србије о природи тог сукоба, као и на важна гласања у УН и ОЕБС-у. Председник је истакао и да је за Србију важно то што је Шолц у више наврата поновио да је уверен у европску будућност региона Западног Балкана.Берлин настоји да убрза решавање питања КиМПрема Митићевом мишљењу, јасно је да Београд и Берлин имају две тачке око којих се слажу - економске билатералне сарадње и питања европских интеграција. Уз то, како каже, постоје три тачке око којих се не слажу и то је врло јасно, а то су питања Републике Српске, Косова и Метохије и односа према Руској Федерацији.Интересатно је, примећује наш саговорник, да иако су Сједињене Америчке Државе успеле да промене немачку политику према Русији, енергетици, зеленој агенди и безбедности, будући да се политика Берлина у последња два месеца радикално променила по овим питањима, оно око чега нема промене је тема Косова и Метохије. Али, додаје Митић, то је и очекивано с обзиром на историјат ставова Берлина према Србији и српским националним интересима.„Мислим да је, с обзиром на благонаклон став који је Берлин и раније имао према Рамушу Харадинају, а и према Куртију у оба манадата, јасно да је било тешко очекивати да ће Шолц оштрије критиковати Куртија. Једноставно, Куртију се гледа кроз прсте за све провокације које су се догодиле у последњих годину и по дана, као и за потпуну незаинтересованост за дијалог. Све је то практично стављено са стране, а види се и да су они “притисци” које је Квинта наводно слала Приштини током изборне кампање били чиста реторика и одвлачење пажње од суштине, а суштина је да Немачка настоји да убрза решавање питања КиМ на начин који одговара њој, косовским Албанцима и Западу, а не одговара националним интересима Србије”, категоричан је Митић.Јак притисак на Београд по питању санкција РусијиКада је реч о Босни и Херцеговини, а имајући у виду притиске који долазе из Бундестага, Европског парламента и од стране руководства у Берлину, Митић наводи да је јасно да су поруке на састанку могле да буду усмерене пре свега на притиске на Милорада Додика и на додатне покушаје легитимисања Кристијана Шмита.„Око питања санкција Руској Федерацији нема сумње да је притисак на Београд јак и да је веома извесно да је Шолц поновио председнику Вучићу да постоје та снажна очекивања у Берлину. Али, исто тако је за очекивати да је Вучић поновио оно што је говорио од почетка кризе, а то је да Србија неће уводити санкције Руској Федерацији из историјских, моралних, економских и геополитичких разлога”, уверен је наш саговорник.Председник Вучић вероватно, каже Митић, није ни очекивао бог зна какве уступке од стране Берлина.„Не знамо, наравно, шта је било „тет а тет”, али судећи према изјавама након састанка мислим да би могао, са једне стране, да буде задовољан чињеницом да реторика везано за Украјину и по питању санкција Руској Федерацији није била нарочито јако истакнута. Мислим да је то и паметна тактика самог Олафа Шолца, јер верујем да је свестан јако тешке ситуације у којој се Београд налази око овог питања и да би играње „ђоном” у овом тренутку било контрапродуктивно. Нећу да кажем да је притисак мањи него што се очекивало, али мислим да ипак постоји одређено разумевање за српски став”, каже Митић.Остаје да се види, напомиње Митић, у којој мери ће се ти притисци даље наставити.Нема брзих колосека ка ЕУКоментаришући Шолцове поруке о европској песпективи региона Западног Балкана, Митић каже да та обећања постоје већ јако дуго и да је чињеница да се неко потенцијално убрзање европских интеграција истиче сваки пут када је потребно добити неке уступке од српске стране.Али, истиче саговорник Спутњика, тих брзих колосека нема и неће их ни бити, тим пре јер је после француских избора постало јасно да политика Француске неће ићи у прилог неком проширењу ЕУ, а поготово не неком убрзаном проширењу. Немачки канцелар Шолц је у уторак у Берлину примио и премијера привремених приштинских власти Аљбина Куртија, а на одвојене састанке са Вучићем и Куртијем немачки канцелар позвао је и изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака.
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
србија, немачка, вучић, шолц
србија, немачка, вучић, шолц
Немачка порука о „европском путу Србије“ маскира опасан план за Косово
Немачка покушава да убрза решавање питања Косова и Метохије на начин који одговора Берлину, Приштини и Западу, али не и српским националним интересима, оцењује др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду након састанка председника Србије Александра Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца у Берлину.
Председник Србије је након разговора са немачким канцеларом рекао да ће Београд дати све од себе да се нађе компромисно решење по питању КиМ, док је по питању Босне и Херцеговине поручио да Србија неће бити генератор никаквих проблема, већ ће чувати мир и стабилност на Западном Балкану.
Вучић је рекао и да је тема разговора са немачким канцеларом био и однос Србије према војном сукобу у Украјини, истичући да је указао Шолцу на опредељивање Србије о природи тог сукоба, као и на важна гласања у УН и ОЕБС-у. Председник је истакао и да је за Србију важно то што је Шолц у више наврата поновио да је уверен у европску будућност региона Западног Балкана.
Берлин настоји да убрза решавање питања КиМ
Према Митићевом мишљењу, јасно је да Београд и Берлин имају две тачке око којих се слажу - економске билатералне сарадње и питања европских интеграција. Уз то, како каже, постоје три тачке око којих се не слажу и то је врло јасно, а то су питања Републике Српске, Косова и Метохије и односа према Руској Федерацији.
„Чињеница је да је у среду главни фокус био управо на тим политичким и геополитичким темама где постоји неслагање између Београда и Берлина. По питању Косова видимо да је Шолц прећутао то што Курти већ месецима опструира дијалог Београда и Приштине, што Србима не даје да гласају на изборима, а видимо да га је похвалио за увођење санкција Русији. Дакле, позиви Олафа Шолца на постизање свеобухватног споразума имају јасан циљ, а то је признање Косова од стране Београда и наравно међународни легитимитет Приштини”, сматра научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
Интересатно је, примећује наш саговорник, да иако су Сједињене Америчке Државе успеле да промене немачку политику према Русији,
енергетици, зеленој агенди и безбедности, будући да се политика Берлина у последња два месеца радикално променила по овим питањима, оно око чега нема промене је тема Косова и Метохије. Али, додаје Митић, то је и очекивано с обзиром на историјат ставова Берлина према Србији и српским националним интересима.
„Мислим да је, с обзиром на благонаклон став који је Берлин и раније имао према Рамушу Харадинају, а и према Куртију у оба манадата, јасно да је било тешко очекивати да ће Шолц оштрије критиковати Куртија. Једноставно, Куртију се гледа кроз прсте за све провокације које су се догодиле у последњих годину и по дана, као и за потпуну незаинтересованост за дијалог. Све је то практично стављено са стране, а види се и да су они “притисци” које је Квинта наводно слала Приштини током изборне кампање били чиста реторика и одвлачење пажње од суштине, а суштина је да Немачка настоји да убрза решавање питања КиМ на начин који одговара њој, косовским Албанцима и Западу, а не одговара националним интересима Србије”, категоричан је Митић.
Јак притисак на Београд по питању санкција Русији
Када је реч о Босни и Херцеговини, а имајући у виду притиске који долазе из Бундестага, Европског парламента и од стране руководства у Берлину, Митић наводи да је јасно да су поруке на састанку могле да буду усмерене пре свега на притиске на Милорада Додика и на додатне покушаје легитимисања Кристијана Шмита.
„Око питања
санкција Руској Федерацији нема сумње да је притисак на Београд јак и да је веома извесно да је Шолц поновио председнику Вучићу да постоје та снажна очекивања у Берлину. Али, исто тако је за очекивати да је Вучић поновио оно што је говорио од почетка кризе, а то је да Србија неће уводити санкције Руској Федерацији из историјских, моралних, економских и геополитичких разлога”, уверен је наш саговорник.
Председник Вучић вероватно, каже Митић, није ни очекивао бог зна какве уступке од стране Берлина.
„Не знамо, наравно, шта је било „тет а тет”, али судећи према изјавама након састанка мислим да би могао, са једне стране, да буде задовољан чињеницом да реторика везано за Украјину и по питању санкција Руској Федерацији није била нарочито јако истакнута. Мислим да је то и паметна тактика самог Олафа Шолца, јер верујем да је свестан јако тешке ситуације у којој се Београд налази око овог питања и да би играње „ђоном” у овом тренутку било контрапродуктивно. Нећу да кажем да је притисак мањи него што се очекивало, али мислим да ипак постоји одређено разумевање за српски став”, каже Митић.
Остаје да се види, напомиње Митић, у којој мери ће се ти притисци даље наставити.
„То зависи од много фактора, али и од ових других питања, јер украјинско питање није једино било „на столу”. Бојим се да је било и доста притисака, не толико око косовског питања колико око БиХ и Милорада Додика и ту је изузетно важно да Београд снажно остане уз Републику Српску и да не допусти да се настави такав приступ према Бањалуци. Наравно, тешко је очекивати да ће Немачка променити став према Републици Српској и Додику, али на Београду је да истакне да неће одустати од одбране виталних интереса Републике Српске”, сматра наш саговорник.
Нема брзих колосека ка ЕУ
Коментаришући Шолцове поруке о
европској песпективи региона Западног Балкана, Митић каже да та обећања постоје већ јако дуго и да је чињеница да се неко потенцијално убрзање европских интеграција истиче сваки пут када је потребно добити неке уступке од српске стране.
Али, истиче саговорник Спутњика, тих брзих колосека нема и неће их ни бити, тим пре јер је после француских избора постало јасно да политика Француске неће ићи у прилог неком проширењу ЕУ, а поготово не неком убрзаном проширењу.
„Такође, постоје земље које имају доста чврст став око поглавља 23 које се тиче владавине права, а ту мислим пре свега на земље попут Холандије, па и саме Немачке. Дакле, уколико се из неких геополитичких разлога, односно српских ставова око украјинске кризе, све оне критике које смо слушали у последњих пар година око недостатка владавине права одједном ставе ад акта, онда то много више говори о слабости ЕУ и слабости вредности које они заступају. Али, мислим да је тешко да ће доћи до тако нечега и да је ово пре реторичка подршка коју је Шолц, приликом првог сусрета са председником Вучићем, морао да изнесе у оваквом геополитичком контексту који имамо”, закључује Александар Митић.
Немачки канцелар Шолц је у уторак у Берлину примио и премијера привремених приштинских власти Аљбина Куртија, а на одвојене састанке са Вучићем и
Куртијем немачки канцелар позвао је и изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака.
