Нико не оспорава да су теорију еволуције формулисали и доказали британски научници Чарлс Дарвин и Алфред Валас који су имали велику улогу у развоју науке. То је била основа теоретске базе не само у биологији, него и у астрономији, геологији, па чак и информатици (јер све ове дисциплине признају природну селекцију као основни механизам сваког развоја). Многи сматрају да је 1859. година, када су Дарвин и Валас представили своје истраживање, била почетак нове ере у историји природних наука.
Међутим, ова фундаментална теорија је могла да се објави и неколико година раније. У том случају би њен аутор био Карл Францевич Руље који се родио и живео у Руској империји. Нажалост, незнање тадашњих људи на власти је онемогућило овом бриљантном и талентованом научнику да оствари своје идеје.
Руски научник је рођен 1814. године и Нижњем Новгороду. Његови родитељи су потомци француских миграната. Отац је био обућар, а мајка – бабица. Руље је завршио Медицинско-хируршку академију.
Неколико година је радио као лекар у војсци у граду Рјажск. Њега није медицина толико занимала колико зоологија и геологија. Током 1837. године је постао председник Медицинско-хируршке академије у Москви и исте године је докторирао и студентима предавао ботанику, зоологију и минерологију. Он је на интересантан начин водио предавања, дискутовао са студентима и говорио о својим истраживањима. Током 1840. године је позван на Московски државни универзитет, а после две године је проглашен за професора на катедри за зоологију.
Истраживачки рад
Руље је са својим студентима спроводио геолошка и палеонтолошка испитивања Подмосковља. На основу ових истраживања је настала и његова књига „О животињама Московске губерније“ из 1845. године. Он је изучавао повезаност живог света и средине у којој се налазе, сезонске појаве у природи, предлагао је пројекат аклиматизације животиња и биљака у Русији, описивао нове врсте биљака и правио веома вредне колекције. У биологији није било гране која му није била интересантна.
Он није био само научник већ је и популарисао науку и држао предавања тадашњој омладини, будућим научницима као што су: И. Сеченов, Н. Северцов, А. Богданов и Н. Кауфман.
Руље је неколико година био секретар Московског друштва истраживача природе. Основао је први у Русији научни часопис „Гласник природних наука“ у коме су се објављивали чланци из биологије, геологије, медицине, физике и хемије.
Неки су га сматрали чудаком, јер је умео да разговара са свима без обзира на њихов друштвени статус, наравно, тема је увек била поредак у природи. Често је организовао и импровизоване екскурзије за све који су желели.
Од 1847. године су почели да се појављују чланци у којима су научника оптуживали да је поткупљивао младе и промовисао атеизам, иако је имао велико поштовање према религији. То је утицало да многе аристократе откажу часове природних наука својој деци. За њега је то био јак ударац, јер је живео само од универзитетске плате, није био богат као Дарвин.
Научник није одустајао, наставио је са истраживањима. Дошао је до закључка да сва жива бића су приморана да се стално прилагођавају условима животне средине како би преживела и оставила потомство. Као резултат таквих адаптација појављују се нове врсте, а умиру оне које нису успеле да се прилагоде.
Руски научник корак испред Дарвина
Руље је неколико година пре Дарвина и Валаса, почетком 50-их година IX века, формулисао теорију еволуције. Истина је да није користио израз „природна селекција“, али је прецизно описао механизам њеног деловања. Сва своја открића је забележио у књизи „Живот животиња у односу на спољашње услове“, коју је завршио 1852. године.
Чланак „О првој појави биљака и животиња на земљи“ је био објављен у листу „Московске ведомости“ почетком 1852. године. Након чега је тадашњи министар народног просветитељства кнез Ширински-Шихматов послао писмо попечитељу Московског научног округа В. Назимову у коме је тражио да Руље добије отказ и окарактерисао га као безбожног професора.
Руски научник се од тада суочава са разним проблемима, заустављена је продаја његове књиге, а његова предавања су била строго контролисана. Није могао ни у једном часопису да објави своје радове, на предавањима су често седели тајни агенти који су записивали сваку његову реч. Научник је почео све чешће да се лоше осећа и да буде све болеснији.
Умро је 1858. године услед можданог удара, имао је 44 године. Многи његови радови нису ни објављени.
Књига, која је уједно била и његово главно дело, је била забрањена до средине 60-их година XIX века. Међутим, само годину дана након његове смрти цео свет је сазнао о теорији еволуције Чарлса Дарвина и Алфреда Валаса. Нико, осим његових ученика, није спомињао име Карла Руљеа.
Тако су руски конзервативци онемогућили да руска наука буде приоритетна у стварању теорије еволуције. Руље је био и зачетник екологије, много пре него што је немачки ботаничар Зјус користио тај термин. Поред тога, руски научник је зачетник и дисциплине под називом зоопсихологија.
Без обзира на све препреке са којима се суочавао Руље његово име је златним словима исписано у историји руских природних наука.