ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Украјинска криза се, као и раније, одуговлачи. Став Кине је увек био доследан и подразумевао је да је неопходно промовисати примирје и олакшати преговоре. Испоруке оружја не могу довести до мира у Украјини, а санкције и притисак не могу решити дилему европске безбедности“, истакао је Ванг Ји.
Како је нагласио, међународна заједница мора да удружи снаге како би се постигао мир, и да уложи напоре у циљу смањења напетости, а не да долива уље на ватру.
Раније је кинески министар изјавио да је Кина спремна да настави конструктивну улогу у промовисању мировних преговора између Руске Федерације и Украјине, ако буде потребе за спровођењем посредовања.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
Након покретања специјалне војне операције у Украјини, Запад је интензивирао санкциони притисак на Москву. Рестрикције су усмерене пре свега против банкарског сектора и испорука високе технологије. Многе земље су објавиле да замрзавају руску имовину. Према речима министра финансија Русије Антона Силуанова, ради се о око 300 милијарди долара, што је отприлике половина златних и девизних резерви Русије.