ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Годинама уназад младе генерације Србије не могу да направе битнији искора на великој сцени, али је блесак ученика селектора Радована Кривокапића вратио наду да су пред Србијом бољи дани и да стиже генерација из „класе 2005“ која би могла да врати стари сјај младој репрезентацији, као што је био случај када су боје исте бранили Бранислав Ивановић, Александар Коларов, Бошко Јанковић, Мирко Вучинић и остали асови.
Претходних неколико година млада репрезентација није успевала да изађе из групе, док је својевремено била редовни актер завршнице европских првенстава, играла је чак и финале са Италијом 2004. године када је уследио минималан пораз.
Али, омладинске селекције су осветлале образ и то 2013. и 2015. године. Играчи узраста до 19 година окитили су се златом у Литванији 2013. године, када су капитен Марко Павловски, Предраг Рајковић и остали успели да нокаутирају Француску и да постану владари Старог континента.
Две године касније, Максимовић, Гаћиновић, Сергеј Милинковић-Савић и остали покорили су свет, бацивши на колена моћни Бразил после продужетака голом момка из Бање Ковиљаче - Немање Максимовића.
И од тада се чекало да нека од млађих генерација поново искочи, да нас подсети на стареа добра времена, што се и догодило у Израелу на Европском првенству.
Момци узраста до 17 година показали су како се срцем бори за своју земљу, како се гине за сваку лопту, како се фудбал игра унапред, цени и поштује лопта.
И не само то, показали су једно заједништво, једно другарство, врхунску атмосферу, па као плод свега тога није изостао ни резултат.
Могли су и више Станковић, Милошевић, Мијатовић, Џодић, Шљивић.... Могла је пенал лутрија лако да оде у другом правцу и да Мијатовић, Милошевић и сви они талентовани момци под командом Радована Кривокапића „скину круну“ актуелним првацима Холађанима.
Није се дало... Историја се поновила баш као и 1998. године на Мундијалу у Француској када је легендарни Пеђа Мијатовић са пенала погодио пречку. Сада, 24 године касније поново је један Мијатовић, само са другим именом - Јован, уздрмао пречку Холанђана. И то је једном, него двапут!
Штета! На тај начин завршила се једна фантастична прича која је могла да има и другачији крај. Ко зна, да су Орлићи шокирали после Данаца, Шпанаца, Турака и Хрвата, можда би се преко Француза и домогли европског трона, али... Шта је ту је, није се дало.
Ученици бившег крилног фудбалера Црвене звезде Радована Кривокапића су на 11 утакмица претрпели само један пораз, а имали су чак шест победа и четири нерешена резултата уз гол-разлику 27:16.
Постали су права казнена експедија, страх и трепет за ривале. Нико није желео да игра са Србијом, сви су желели да је избегну, јер ови момци не знају за страх већ иду напред и играју директан и офанзиван фудбал. На гол више, па нека бољи победи.
На делу је приказан и српски инат! Група момака од свега 17 година коју са траком око рупе предводи син Дејана Станковића - Александар, примила је прва гол у полуфиналу од Холандије у 47. минуту, да би после у размаку од свега пет минута, од 50. до 55. успела у потпуности да преокрене резултат.
То могу само екипе које имају победнички карактер, које имају храброст и знање, вољу и мотив да се издигну из тешке ситуације и доведу се у положај да буду пред вратима финала.
Ипак, нису успели да издрже јер их је један пад концентрације у последњих петанестак минута коштао нерешеног исхода (2:2), касније и пенала са којима ће се завршити њихова прича.
Било је суза по завршетку сусрета, али нема кукања. Због свега приказаног на Европском првенству у Израелу глава би требало да буде високо уздигнута!
Као што је селектор Србије Драган Стојковић Пикси поручио: „Српски кадети су прави мали хероји, они су за мене прваци. Показали су како се бори за своју земљу“.
И заиста је тако. Само нека наставе да раде и да буду поштени према себи и другима и успех ће доћи, првом наредном приликом.