ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Агенција није навела никакве друге детаље.
Након ове одлуке договорен је шести пакет антируских санкција који садржи постепено одустајање од испорука нафте из Русије.
Након седнице Савета Европе мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да је став Мађарске по питању санкција руском патријарху Кирилу одавно познат.
„Став Мађарске у вези са могућим увођењем санкција патријарху Кирилу одавно је добро познат партнерима из Европске уније... више пута је саопштаван последњих недеља. На ванредном састанку Савета Европе у понедељак-уторак нико није био против става Мађарске“, наводи се у Орбановој изјави коју је пренела агенција МТИ.
Са своје стране мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да је искључење патријарха Кирила са санкционе листе ЕУ за Мађарску било принципијелно питање због поштовања слободе вероисповести, то је и учињено.
„Постојао је још један важан моменат: патријарх Кирил је коначно искључен са санкционе листе. За нас је то било принципијелно питање, јер инсистирамо – као и у случају националних интереса – на слободи вероисповести. Страшно је и помислити какве би процесе узроковало укључивање лидера једне од најважнијих хришћанских цркава у Европи“, написао је Сијарто на друштвеним мрежама.
Према његовим речима, током расправе о шестом пакету европских санкција, Мађарска је морала да се суочи са мејнстримом који је захтевао да се одустане од националних интереса, истрпи лажне оптужбе многих европских политичара и новинара.
„Борили смо се дуго, али је вредело“, написао је Сијарто.
Раније је објављено да се Мађарска противи захтеву да се руски патријарх Кирил стави на списак шестог пакета санкција.
Русија је 24. фебруара започела специјалну војну операцију у Украјини. Председник Русије Владимир Путин назвао је њен циљ „заштитом људи који су већ осам година изложени геноциду од стране кијевског режима“. Како је саопштило Министарство одбране РФ, од 25. марта Оружане снаге су извршиле главне задатке прве етапе – значајно су смањиле борбени потенцијал Украјине. Како је раније наведено, главни циљ руског Министарства је ослобођење Донбаса.
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.