У једној од најисцрпнијих научних студија о мистеријама еволуције икада спроведених, научници су прегледали око 2,6 милиона сати теренских података – генетских информација о различитим животињама.
Научници су анализирали већ постојеће дугорочне скупове генетских информација о 19 различитих група дивљих животиња из целог света и дошли до спознаје да што је више генетских разлика унутар врста, то се еволуција дешава брже.
Истраживачи су тај феномен назвали „горивом еволуције“.
Тим је развио квантитативне генетске методе за прикупљање скупова података и открио да је „адитивна генетска варијанса у релативној способности често значајна и, у просеку, двоструко већа од претходних процена“.
„Ова метода нам омогућава да измеримо потенцијалну брзину тренутне еволуције као одговор на природну селекцију у свим особинама у популацији“, рекао је еволуциони еколог Тимоти Бонет. „Ово је нешто што нисмо могли да урадимо претходним методама, тако да је могућност да видимо толико потенцијалних промена било изненађење за тим.
Просечна дужина сваке теренске студије је око 30 година, при чему најдужа траје 63 године, а најкраћа се завршава за 11 година. Тим је испитао еволуциони процес животиња као што су аустралијски власи, канадски врапци певачи, танзанијске пегаве хијене и шкотски јелен.
Пошто је ово прва студија еволуције тако великог обима, истраживачима је још увек потребно више доказа да би са сигурношћу рекли да се еволуција дешава брже него што је Чарлс Дарвин мислио.
„Ово истраживање нам је показало да се еволуција не може одбацити као процес који омогућава врстама да истрају као одговор на промене животне средине“, приметио је Бонет.
„Оно што можемо рећи је да је еволуција много значајнији покретач него што смо раније мислили у прилагодљивости становништва тренутним променама животне средине.