Међутим, експерименти и научна истраживања говоре да никако не треба протерати оловке из дечјих и живота одраслих.
Предности писања у односу на куцање
Проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије и начелник неурологије на ВМА говори годинама да писање не подстиче само моторику и покрет, него ствара повезаност између онога шта и како пишемо.
Раичевић је за „Радио 202“ указао да ни једну активност, па ни писање, не треба ограничавати само на један образац, већ треба да користима све које су нам на располагању.
„Рукопис је и огледало нашег унутрашњег живота, а има и форензички значај“, рекао је Раичевић.
Утицај писања на памћење
И пре неколико година и данас, проф. др Милош Бајчетић са Медицинског факултета у Београду указује да је и те како могуће говорити о утицају писања на памћење.
Подсећа на један од важних експеримената у којем су студенти на једном предавању били подељени у две групе, при чему је једној сугерисано да „хвата“ белешке уз помоћ лаптопа, а другој уз помоћ оловке и свеске.
„После извесног времена су их тестирали и група која је писала оловком је показала боље резултате, јер кад куцамо можемо много више да запишемо, али кад пишемо оловком — принуђени смо да боље и више слушамо, да раздвојимо битне од небитних информација“, казао је проф. др Бајчетић.
Кад говоримо о писању, неминовно се намеће и питање фокусиране пажње.
Весна Гајић, историчарка уметности проучавала је низ истраживања с почетка новог миленијума о овој теми. Она је за „Радио 202“ нагласила да се још тада показало да је наш интервал фокусиране пажње само 12 секунди.
„Већ после осам година година, то се свело на свега осам секунди, а научници тврде да се интервал фокусиране пажње скраћује и због претежне употребе дигиталних технологија“, навела је Весна Гајић, пренео је РТС.