https://sputnikportal.rs/20220603/psihoterapeuti-savetuju-brisite-bivse-partnere-sa-mreza-1137969661.html
Психотерапеути саветују: Бришите бивше партнере са мрежа
Психотерапеути саветују: Бришите бивше партнере са мрежа
Sputnik Србија
За многе постоји дилема да ли у вритуелном свету задржати бивше партнере као пријатеље и пратиоце или је сасвим у реду избрисати их и са тог списка. Професор... 03.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-03T12:28+0200
2022-06-03T12:28+0200
2022-06-03T12:28+0200
друштво
друштво
стил живота
психологија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/03/1137969517_0:177:1920:1257_1920x0_80_0_0_3f82e10967308c952a770c6501144ded.jpg
„Друштвене мреже надражују наше потребе да неке бивше партнере или друге особе које су нам некако наудиле пратимо и гледамо колико су они срећни без нас или им је кренуло лоше у животу. Тада постоји нека природна мала доза злурадости, која није за осуду. Мреже таква искушења чине много већим“, напомиње др Татјана Миливојевић.Психотерапеуткиња додаје да је у својој пракси приметила да су јој се клијенти, који су посећивали профиле својих некадашњих партнера, жалили на осећај велике оптерећености. Ту праксу, објаснила је, прекинули су због нагона за самоодржањем.Онлајн елиминисање је, такође корисно због тога што људи временом постану зависни од тескобе које им сопствена знатижеља доноси. Тако долази, додала је Миливојевић, до све веће анксиозности и депресије због којих особе губи себе.„Људски мозак је створен за повезивање. Сваки прекид везе нас, чак и ако особа није била толико значајна, боли. Нормално је да покушавамо да видимо шта се дешава са тим људима, јер су они и даље на неки начин део нас. Процес раздвајања треба одболовати, али не и иритирати га сталним одлажењем на њихов профил“, наглашава.„Како мислиш немаш Фејс и Инстаграм?“На питање колико је данас друштвено прихватљиво немати налог на друштвеним мрежама, др Татјана Миливојевић, која је и професор у Високој школи социјалног рада, наводи да су друштвене мреже део социјализације, али и да та присутност зависи од узраста. Приметила је и један обрнути феномен, који сматра би се могао назвати и култивисаним снобизмом.„Чујем младе људе који се хвале како су укинули своје налоге и видите да су поносни на то. Ако немамо самопоуздања, ако не знамо ко смо, нисмо сигурни у себе, онда ћемо бити конформисти и желећемо да идемо за другима. Уколико имамо самосвест, вреднујемо своје време, правимо приоритете, знамо шта осећамо и свесни смо да нам мреже једу време, онда ћемо их укинути. Ако смо уз то и сујетни, тада ћемо се тим поступком и хвалити“, објашњава проф. др Татјана Миливојевић, психотерапеут и филозоф, за Радио-Београд 1.
https://sputnikportal.rs/20211212/slomljeno-srce-je-i-medicinska-dijagnoza-1132230058.html
https://sputnikportal.rs/20220214/ruski-psiholozi-objasnili-razliku-izmedju-zaljubljenosti-i-ljubavi-1134352071.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, стил живота, психологија, магазин
друштво, стил живота, психологија, магазин
Психотерапеути саветују: Бришите бивше партнере са мрежа
За многе постоји дилема да ли у вритуелном свету задржати бивше партнере као пријатеље и пратиоце или је сасвим у реду избрисати их и са тог списка. Професор др Татјана Миливојевић, психотерапеут и филозоф, нагласила је да се иза те дилеме заправо најчешће крије питање како да престанемо да мислимо на ту особу и окренемо нови лист.
„Друштвене мреже надражују наше потребе да неке бивше партнере или друге особе које су нам некако наудиле пратимо и гледамо колико су они срећни без нас или им је кренуло лоше у животу. Тада постоји нека природна мала доза злурадости, која није за осуду. Мреже таква искушења чине много већим“, напомиње др Татјана Миливојевић.
Психотерапеуткиња додаје да је у својој пракси приметила да су јој се клијенти, који су посећивали профиле својих некадашњих партнера, жалили на осећај велике оптерећености. Ту праксу, објаснила је, прекинули су због нагона за самоодржањем.
„Најлакше је избрисати бивше из пријатеља. Нисмо толико снажни и не треба да се јуначимо да можемо да одолимо таквом искушењу, нарочито када смо још увек у рањивој фази. Брисање је и симболични чин – бришете особу и тиме затварате то поглавље“, напомиње професорка.
Онлајн елиминисање је, такође корисно због тога што људи временом постану зависни од тескобе које им сопствена знатижеља доноси. Тако долази, додала је Миливојевић, до све веће анксиозности и депресије због којих особе губи себе.
„Људски мозак је створен за повезивање. Сваки прекид везе нас, чак и ако особа није била толико значајна, боли. Нормално је да покушавамо да видимо шта се дешава са тим људима, јер су они и даље на неки начин део нас. Процес раздвајања треба одболовати, али не и иритирати га сталним одлажењем на њихов профил“, наглашава.
„Како мислиш немаш Фејс и Инстаграм?“
На питање колико је данас друштвено прихватљиво немати налог на друштвеним мрежама, др Татјана Миливојевић, која је и професор у Високој школи социјалног рада, наводи да су друштвене мреже део социјализације, али и да та присутност зависи од узраста. Приметила је и један обрнути феномен, који сматра би се могао назвати и култивисаним снобизмом.
„Чујем младе људе који се хвале како су
укинули своје налоге и видите да су поносни на то. Ако немамо самопоуздања, ако не знамо ко смо, нисмо сигурни у себе, онда ћемо бити конформисти и желећемо да идемо за другима. Уколико имамо самосвест, вреднујемо своје време, правимо приоритете, знамо шта осећамо и свесни смо да нам мреже једу време, онда ћемо их укинути. Ако смо уз то и сујетни, тада ћемо се тим поступком и хвалити“, објашњава проф. др Татјана Миливојевић, психотерапеут и филозоф, за
Радио-Београд 1.
