Миленковић наглашава да је још 2014. као новинар Ал Џазире био у штабу „Десног сектора“ и да су призори које је имао прилику да види — језиви. Објашњава да су целу његову екипу тада код Славјанска заробиле украјинске снаге без икаквих обележја.
„То су ствари које Запад никако не жели да види и прихвати. Oчигледно је да је креаторима политике због свега што желе да се дешава у будућности, неопходно да се испровоцира неки велики сукоб у Европи, а касније и у Кини на релацији са Тајваном. Сви добро видимо да народу није потребан овај сукоб али некима треба, јер не показују никакву жељу за деескалацијом сукоба,“ каже наш саговорник.
Миленковић нема ни мало оптимистичне прогнозе, напротив, плаши се потенцијалног краја.
Он подсећа да је Владимир Путин рекао да ће на било какав наговештај егзистенцијалне претње Русији, са територије те земље бити испаљено све шта имају као и да свет не би требало да постоји без његове земље. Те изјаве јесу веома упозоравајуће, оцењује наш саговорник али наглашава да управо они који све ово креирају рачунају на такву реакцију.
Висок морал проруске и руске војске
Након месец дана проведених у Донбасу као новинар државне кинеске телевизије Миленковић каже да је његовој бранши јако тешко да извештава са тог подручја.
Колеге из Украјине или западних медија су наслоњени само на један извор информација, а било који извор који долази са руске или кинеске стране сматра се непоузданим.
„Ја сам се међутим, веома трудио да своје извештаје не бојим ни једном политичком бојом, већ само да говорим о чињеницама на терену, које сам видео својим очима и које су доказиве. Веома ме је изненадио висок морал руске војске, Доњецке милиције и чеченских снага али и опремљеност Украјинаца“, објашњава Миленковић.
Рат стараца
Иако се много прича да у сукобу у Украјини учествују млади, тек стасали момци, наш саговорник тврди да се уверио у потпуно супротно. Он је за месец дана видео свега десетак младића и зато је овај сукоб назвао „рат стараца“.
„На путу за Маријупољ, код места Гранитное видео сам велики број војске који се повлачи и нигде није било човека млађег од 30 година. У граду Доњецку су остали само жене и деца, мушкараца више нема, сви су мобилисани. Град је данас пун, живот се наизглед одвија нормално али је бомбардовање свакодневно“, каже наш саговорник.
Према подацима којима располаже администрација ДНР и ЛНР у том подручју је у претходних осам година погинуло 13.500 људи, што је 1.500 годишње односно, четири особе свакодневно. Миленковић наглашава да украјинске снаге на тим подручјима користе касетне бомбе али подвлачи да не верује да ће они који су за то одговорни изаћи пред лице правде.