Петт животињских врста било је најзаступљеније у разним сукобима.
Коњи
Иако су коњи нестали из модерног ратовања, њихова историја као ратних животиња води порекло из Евроазије пре најмање пет хиљада година. Хиљадама година војске су зависиле од коња као борбених, али и вучних животиња. У неким културама они су чинили темељ целокупне војне доктрине. Док је пешадија могла да задржи положаје, коњица је била брза и покретна, дајући војсци веома ефикасну офанзивну моћ. Стотинама година ништа није изазивало страхопоштовање као коњички напад, пише портал „Пун куфер“.
Обука коња за рат није био нимало лак задатак. Коњи су по природи неспретне животиње, а обука је била скупа, као и њихово одржавање. Током средњег века у Европи само су елите биле у стању приуштити луксуз да се боре на коњу. Ипак, развојем артиљерије њихова моћ почела је да слаби, а развој механизације у потпуности завршио потребу за њима.
Голубови
Голубови су коришћени за преношење порука још три хиљаде година пре нове ере у Египту. Наравно, ова способност доставе порука ишла је руку под руку с могућношћу доставе порука на бојно поље, али и са њега.
Током Првог светског рата голубови су се увелико користили, а хиљаде птица било је „запослено“. Неки голубови су чак награђени медаљама за своје услуге. Једна таква голубица, Чер Ами, награђена је ратним одличјем због преноса 12 порука током битке код Вердана 1918. Она је своју последњу поруку доставила упркос рани од метка, а порука је спасила животе 194 америчка војника.
У Другом светском рату број коришћених голубова био је још већи. Само Велика Британија користила је преко 250 хиљада голубова. Тридесет и два голуба награђена су Дицкин медаљом, највишим одличјем одважности из Уједињеног Краљевства које се може доделити животињама за њихове заслуге.
Слонови
Вероватно најпознатија прича о ратним слоновима приписује се догађајима из Другог пунског рата. Упркос популарним причама о Ханибаловим слоновима који су прешли Алпе, истина је да је само један слон преживео прелаз. Након успеха Рима и избацивања Ханибала, уследила је и нова битка.
Ханибал и Картагињани су распоредили 80 слонова против Римљана, али римски војсковођа Сципион афрички сетио се генијалне идеје. Наредио је својим легијама да вичу и лупају свом снагом по штитовима, те да на тај начин изазивају највећу могућу буку. Гласни звукови су толико уплашили ове ратне животиње да су њихови јахачи изгубили контролу, тако да су неки слонови прегазили део војске, део је побегао, а део скончао животе у настојањима да побегне.
Камиле
Камиле су се миленијумима користиле као ратне животиње на Блиском истоку. Први спомен о камилама коришћеним у рату је онај из битке код Каркара 853. године пре нове ере, када су, према изворима, неоасирске снаге користиле хиљаду камила.
Коришћење камила као ратних животиња током средњевековног доба остало је нарочито раширено, од предисламских времена кроз муслиманска освајања до модерног доба. Од 1798. до 1801. Наполеон је користио камиле током француских ратовања у Египту и Сирији. Касније, кроз колонијално доба, колонијалне силе попут Британије, Италије, Немачке, Француске и Шпаније су све запошљавале јахаче камила да патролирају својим пустињама.
Тренутно, модерне војске и полиције још увек користе камиле као ратне животиње за патролирање пустињским подручјима.
Делфини
Хладни рат довео је до увођења делфина у оружане снаге Сједињених Држава и Совјетског Савеза. Иако су се користили (и још увек се користе) китови белуга, фоке, морски лавови и друге морске животиње, главни фокус поморских програма били су делфини.
Делфини су доказали своју вредност у откривању и збрињавању мина, као и играјући важну улогу у заштити бродова. С прикљученим сонаром, они патролирају подручјима око бродова и означавају непријатељске пливаче који планирају саботаже. Иако је мало вероватно (срећом) да ће делфини видети стварну борбу, њихова употреба као ратних животиња је неоспорна, а њихов допринос оружаним снагама високо цене морнарице у којима су „запослени“.