Три века на стражи Ермитажа: Зашто су руски цареви ценили мачке
21:30 19.12.2021 (Освежено: 16:20 16.06.2023)
© Sputnik / Игорь Руссак
/ Пратите нас
Мачке су од самог оснивања Санкт Петербуга третиране са поштовањем. Мали ловци и данас помажу у борби против пацова и мишева којих је у граду на Неви одувек било много, а посебну улогу играју у животу главног петербуршког музеја – Ермитажа, пише лист „Аргументи и факти“.
Лист наводи да њихова историја датира из 18.века када је царица Јелисавета наложила да се десетине мачака донесе у царске палате.
Према легенди, први мачак који се настанио у Зимском дворцу био је гонич пацова Василиј, којег је сам Петар Велики донео у дворац 1724. године. Према једној верзији, он потиче из Холандије. Међутим, његово право порекло није познато. Како се наводи, цар је обожавао мачора Василија и дозвољавао му је да ради шта год пожели, а издао је и указ да се у сваком складишту налазе мачке како би чувале залихе од мишева.
РЕПОРТАЖ: в Петербурге отметили день эрмитажных котов #эрмитаж #котhttps://t.co/df8mL4oWaR pic.twitter.com/v2X1kEcMhb
— Пятый канал Новости (@5tv) May 15, 2017
Али, Зимски дворац није дуго живео у миру. За време власти Јелисавете ту се размножио огроман број глодара, истиче руски медиј. Мишеви и пацови шетали су око Зимског дворца, плашили царицу и житеље палате, гостили се храном и правили рупе у зидовима. Царица је одлучила да се бори против уљеза методом свог оца. Штавише, чула је гласине о дивној раси казанских мачака која је истребила све глодаре у свом региону. Царица је 1745. године издала „Указ о прогону мачака на двор“.
Мачке су довезене у Петербург и успоставиле своја правила. Глодари су истребљени, а мачке су заузврат добиле доживотну бригу и негу.
Познато је да је царица волела мачке и наредила да их хране лештаркама и тетребима.
Нису преживеле блокаду
С друге стране, Катарина Друга није волела мачке, али их није отерала већ напротив – дала им је посебан статус „чувара уметничких галерија“, пише аутор материјала.
Мачке Ермитажа су преживеле два рата и револуцију, али блокаду нису успеле, подсећа лист. Како се наводи, мачке су угинуле од глади или су саме постале храна за становнике Лењинграда који су гладовали.
Ермитаж и градске улице су без мачака поново биле пуне пацова, пише аутор. Било је немогуће изаћи на крај са инвазијом пацова, због чега су 1943. године у помоћ стигле мачке из Јарославља и Сибира. Није случајно одабран тај регион – тамошње мачке су биле познате као одлични ловци на пацове.
Эрмитаж подал заявку на регистрацию официального товарного знака «Эрмитажный кот» pic.twitter.com/44DjN6vFka
— Санкт-Петербург (@kudapiter) September 24, 2015
Према речима директора музеја Михаила Пиотровског, оне су постале легенда живота у Ермитажу.
Мачке данас живе у подрумима музеја и слободно се крећу на његовој територији, пише лист и подсећа да је њихов задатак, као и пре 100 година, да спрече мишеве и пацове да нападају Ермитаж и униште уметничка дела.
„Аргументи и факти“ наводе да је на стражи око 50 „бораца“, што је оптималан број за рад.
Кот Ахилл из музея Эрмитаж станет предсказателем в период #ЧМ по футболу-2018. Кот не слышит, но у него прекрасная интуиция. Перед ним будут ставить две миски с названием команд. Из какой миски начнет есть Ахилл, та команда и должна победить. Медики заявили: кот к работе готов! pic.twitter.com/GcN2zQ5RiL
— CGTN на русском (@cgtnrussian) February 8, 2018
Свака мачка има свој пасош, ветеринарску картицу и надимак. О мачкама брине специјалан запослени који их храни и пази. Понекад се број животиња допуњује, али не остају сви у служби музеја. Ако их је више од 50, неки од њих се поклањају, а верује се да мачка из Ермитажа доноси срећу у кући.
