Током сусрета с младим предузетницима на форуму у Санкт Петербургу Путин је истакао да Петар Први током Северног рата ништа није отимао од Шведске, већ је враћао оно што припада Русији.
„Петар Први је Северни рат водио 21 годину. Рекло би се да је ратовао са Шведском и да је нешто тамо отимао. Ништа он није отимао! Он је враћао“, истакао је Путин и додао да се то односи на област око језера Лагода, где се данас налази Санкт Петербург.
Председник Русије је подсетио да, када је цар Петар Први положио темеље за нову престоницу, ниједна европска земља ту територију није признавала као руску.
„Сви су је признавали као Шведску, а тамо су одвајкада, вековима, заједно с угрофинским народима живели Словени. Та је територија притом била под контролом руске државе. Исто је тако било и у западном правцу, што се тиче Нарве, његовог првог похода“, рекао је Путин.
Он је истакао да се од времена Петра Великог у светској политици мало тога променило, а Русија је принуђена да се бори и да се штити.
„Судећи по свему, наша је судбина такође да враћамо и јачамо суверенитет земље и исконске теритоирје, а ако пођемо од тога да те елементарне вредности чине основу нашег бића, дефинитивно ћемо успети да решимо задатке који су пред нама“, рекао је Путин, поредећи данашње време с епохом Петра Великог.
Петар Велики. Рођење империје
Руски председник је данас, поред осталог, посетио изложбу под називом „Петар Велики. Рођење империје“, која ће бити отворена до 30. јуна у простору ВДНХ у Санкт Петербургу.
Председник Русије Владимир Путин посетио је мултимедијалну изложбу "Петар Први. Рођење империје"
© Sputnik / Михаил Метцель
/ Реч је о пројекту који је осмишљен као свеобухватни спектакл-биографија Петра Првог. У 18 дворана размештено је десет тематских зона које обједињује једна тема – путеви развоја Русије које је утврдио сам Петар Велики. Међу њима су развој државности, нови дух у дипломатији, стварање цивилног друштва, брига о становништву и његовим потребама, реформе у области науке и образовања, иновационе технологије и нове професије, култура и свакодневица.
Свака од тематских целина обрађена је кроз призму личности владара и његових пратилаца.
У част јубилеја на Марсовом пољу у Санкт Петербургу отворена је и изложба „Тридесет слика из живота Петра Великог“, у чијој су организацији учествовали државни спомен-музеј Петерхоф, Руски музеј и Санктпетербуршка академија уметности „Иља Рјепин“, уз подршку Гаспрома.
Реч је о историјској реконструкцији изложбе из 1872. године, која је била посвећена 200-годишњици рођења Петра Првог.
У збиркама Руског музеја сачувано је 14 слика, а 16 је изгубљено. Историјски сиже тих слика чине значајне странице из живота руског цара: његове војне победе, али и значајне промене у свим областима живота Руса на путу грађења руске империје. Као и пре 150 година, слике су постављене у павиљонима који су стилизовани тако да наликују на сеоске избе.
У Москви је у среду одржан међународни форум под називом „Историја за будућност. Петров лик“, који је такође посвећен 350. годишњици рођења руског цара. На форуму су се окупили политичари, научници, представници религиозних заједница, цивилних организација, медија.
Петрова путовања у Европу
У Историјском музеју у Москви постављена је изложба „Петар Велики. Путовања у Европу“, која посетиоцима открива мало познате случајеве и анегдоте из живота Петра Великог током његових путовања.
Руски цар је прешао више од 113.500 километара током своје владавине, у време када је просечна брзина кретања током путовања била 45 до 50 километара дневно. У иностранство је први пут отпутовао 1697. године, у пратњи 250 људи.
Та делегација је успостављала дипломатске контакте, унајмљивала трговачке агенте који су затим информисали Русију о важним пословима у Европи. А сам цар је стицао нова знања и вештине, боравећи у Холандији, Енглеској, Аустрији.