Данска, Исланд, Канада, Норвешка, Сједињене Државе, укључујући Шведску и Финску, одлучиле да наставе са радом Арктичког савета, али без Русије.
„Намеравамо да наставимо наше активности у Арктичком савету, али у ограниченом формату, на пројектима који не укључују учешће руске државе“, наводи се у саопштењу те организације.
Арктички савет без Русије бесмислен
Како каже за Спутњик руководилац Центра за арктичка истраживања Валериј Журавељ, те земље су донеле погрешну одлуку јер без учешћа руске државе биће ограничен домет активност чланица организације у области заштите животне средине, бродарства, као и обезбеђивања живота домородачких народа.
Према речима Журавеља, Арктички савет је тренутно организација под утицајем НАТО.
„Све његове чланице су у Алијанси или намеравају да постану. Стога ће, наравно, у својим активностима, у великој мери изражавати интересе северноатлантског блока. Без учешћа Русије, између осталог, регион могу да увуку у војну трку у наоружању. Не могу ни да замислим какве потезе ове земље могу предузети на Арктику без руске државе. Ово је наша област и територија“, коментарише стручњак.
Запад жели смањење руског утицаја на Арктику
Михаил Бељајев, експерт Руског института за стратешка истраживања, каже да је овај потез западних земаља покушај да уједине напоре против Русије, као и да смање њен утицај на Арктику.
„По могућности, желе да сузбију развој и јачање политичке и економске снаге Русије. Они знају колики значај Арктик има за будућност развијања како међународних, тако и економских односа наше земље“, објашњава експерт.
Истовремено, према речима Бељајева, колективни Запад је свестан да Русија, ослањајући се на Арктик, може повећати свој економски потенцијал. „Чињеница је да су тамо већ истражене колосалне резерве нафте и угља. Све се ово налази у руском арктичком сектору. Трећина Арктика, ако не и више, налази се под контролом руске државе“, подсећа експерт.
Важан стратешки и војни значај Арктика
Арктик, како каже Бељајев, има веома важан стратешки и војни значај за Русију.
„Потпуно је бесмислено разматрати његову судбину без учешћа руске државе. У овом региону, Русија војно јача северне границе и удељује велику пажњу Северној флоти“, истиче он.
Према речима руског амбасадора у САД Анатолија Антонова, Русија је забринута због планова да се обнови рад Арктичког савета без њеног учешћа.
„Овакав корак неминовно изазива забринутост не само руске државе као актуелног председавајућег Савета, него и целе међународне заједнице, заинтересоване за даљи одрживи развој тог региона. Констатујемо да овај јединствени формат међудржавне сарадње наставља са политизацијом“, истакао је Антонов.
Дипломата је нагласио да су одлуке у оквиру Арктичког савета без учешћа Руске Федерације нелегитимне и крше принцип консензуса, прописан његовим оснивачким документима.
Подсетимо, рад Арктичког савета је обустављен 3. марта због руске специјалне операције у Украјини.
Раније је амбасадор за посебне налоге Министарства спољних послова Русије, председник Комитета високих званичника Арктичког савета Николај Корчунов упозорио да ће пауза у раду Арктичког савета довести до пораста безбедносних ризика у региону. Према његовим речима, „брзо обнављање рада Арктичког савета у пуном формату без сумње одговара интересима не само арктичких држава, већ и међународне заједнице уопште“.
Организација је основана 1996. године на иницијативу Канаде у циљу сарадње у области очувања животне средине и обезбеђења одрживог развоја поларних региона. У њен састав, поред Канаде, улази још седам арктичких држава: Русија, САД, Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска.