Према подацима извора агенције, који су желели да остану анонимни, канцелар је био забринут да би одлука о национализацији могла да разљути Путина и доведе до заоштравања ситуације поводом извоза руског гаса.
Раније је ПР служба кабинета министра саопштила да је немачка Влада продужила управљање над „Гаспром Немачка Гмбх“ и обезбеди тој компанији кредит у циљу спречавања банкрота.
„Гаспром“ је престао да управља компанијом „Гаспром Немачка“ крајем марта након саопштења у медијима да су званичници Европске уније извршили претрес у канцеларијама одељења у Немачкој у оквиру истраге о улози компаније у расту цена гаса у Европи.
Већ 4. априла, немачке власти успоставиле су над компанијом „Гаспром Немачка “ привремену управу, а у мају се компанија нашла на списку реципрочних санкција, које је увела руска Влада.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције.
Европска унија увела је крајем маја и шести пакет санкција против Русије који предвиђа постепено увођење ембарга на увоз „црног злата“ из Русије. Забрана ће се односити само на испоруке морем, а нафта која се испоручује нафтоводом „Дружба“ не подлеже ограничењима. Шести пакет европских санкција такође предвиђа искључење „Збербанке“, „Россељхозбанке“ и „Московске кредитне банке“ из СВИФТ-а.