„Изазови који долазе од стране Русије и Кине нису сасвим појединачни изазови“, рекао је он на конференцији вашингтонског Центра за нову америчку безбедност.
Према његовим речима, пре догађаја у Украјини била је приметна „све већа кохерентност“ Кине и Русије, а након војне операције то ће бити још израженије.
Кина подржава војну операцију Русије у Украјини
Кол претпоставља да је Кина у току операције у Украјини „заиста подржала Москву, иако покушава да буде неутрална страна“.
„Али, такође мислим да због санкција и ограничења извоза, Русија мало шта може да учини, осим да се ослони на Кину“, истакао је Кол.
Он је подсетио да су стране раније објавиле заједничко саопштење у ком се наглашава да пријатељство Русије и Кине „нема границе“.
Русија - „акутна“, Кина - „непосредна претња“
Према речима представника Пентагона, то значи да се Русија и Кина „крећу у правцу кохерентности“.
„Сматрам да ће се та тенденција, вероватно, наставити. Тако да ће се претње спајати“, додао је Кол.
Амерички званичник је, такође, констатовао да САД сматрају Русију „акутном претњом“. Према његовим речима, из тога следи да је, вероватно, реч о привременој претњи. С друге стране, заменик шефа Пентагона је истакао да САД Кину сматрају „непосредном претњом“.
Вашингтон има циљ, али то није смена власти у Русији
Кол је још нагласио да САД немају за циљ смену политичке власти у Русији, већ да је њихов циљ, пре свега, да се увере да је Украјина способна да се заштити.
Он је, такође, додао да Вашингтон има задатак да нанесе штету Русији због операције у Украјини.
„Санкције које смо увели Русији, према конзервативним проценама, довешће до пада руске економије за 10 одсто током ове године. То ће Русију вратити 15 година уназад по питању економског раста, а утицај санкција тек почиње да се примећује“, изјавио је Кол, истакавши да су ове мере постале могуће захваљујући доминацији САД у глобалном финансијском систему.
И поред америчког наоружања, руска артиљерија моћнија
Кол се осврнуо и на испоруку америчког наоружања Украјини, изјавивши да се украјински војници обучавају за коришћење америчких вишецевних ракетних бацача „ХИМАРС“ и „МЛРС“.
Он је, истовремено, нагласио да без обзира на значајну количину оружја коју испоручују Кијеву, артиљеријске могућности Русије тренутно су значајно веће од украјинских. Кол је објавио и да САД планирају да Украјинцима обезбеде све неопходно како би уништавали циљеве на својој територији.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
Након покретања специјалне војне операције у Украјини, Запад је интензивирао санкциони притисак на Москву. Рестрикције су усмерене пре свега против банкарског сектора и испорука високе технологије. Многе земље су објавиле да замрзавају руску имовину. Према речима министра финансија Русије Антона Силуанова, ради се о око 300 милијарди долара, што је отприлике половина златних и девизних резерви Русије.
Амерички председник Џо Бајден потврдио је раније да ће упутити Кијеву нови пакет помоћи од 700 милиона долара који, између осталог, обухвата четири система „Химарс“. Украјина је дала гаранције САД да неће користити те системе за нападе на Русију, али Москва и руски војни експерти сматрају да се обећањима Кијева не може веровати.