У Србији купци се субвенцијама подстичу на куповину електричних и хибридних возила, али недостаје инфраструктура, каже за РТС председница Српске асоцијације увозника аутомобила и делова Александра Ђурђевић. Она истиче и да су због мањка возила аутомобили поскупели, као и да ће вероватно бити потребне и две године да се тржиште стабилизује.
Електрична возила тренутно чине око 11 одсто нових регистрација у Европској унији, што је три пута више него 2019. године. Циљ је да се до 2030. године емисија гасова смањи за 50 одсто, а када је реч о аутомобилима до 2035. године и за 100 одсто. О растућој популарности возила на електрични и хибридни погон сведочи и статистика која каже да тренутно у земљама Европе 22 одсто свих новопродатих аутомобила у себи имају неку врсту погона на батерије.
"Међутим, криза која је погодила ауто-индустрију свакако ће утицати и тражити да се ови циљеви сагледају и ревидирају у наредном периоду", наводи Александра Ђурђевић.
Поједини аутомобили са унутрашњим сагоревањем нестају из производње. Произвођачи су спремни да пређу на нове технологије, али и даље недостаје инфраструктура, објашњава новоизабрана председница Српске асоцијације увозника аутомобила и делова.
"У нашој земљи имамо добар модел субвенција којима држава подстиче куповину електричних и хибридних аутомобила, али и даље недостаје инфраструктура", каже Ђурђевићева.
Широм света салони без изложених аутомобила
Актуелна криза изазвана пандемијом посебно је видљива због недостатка микрочипова који се налазе у разним електричним уређајима.
"Имали смо прекид у производњи, а многи су и отказивали поруџбине, ту је и проблем транспорта посебно из Кине. Широм света имамо салоне аутомобила без изложених аутомобила. Због мањка возила аутомобили су поскупели и вероватно ће бити потребно и до две године да се тржиште стабилизује", истиче Ђурђевићева.
Када је реч о продаји нових возила, путнички програм је пао за девет одсто, али је зато продаја комерцијалних возила порасла за око 10 одсто.
Половна возила су такође поскупела, али увоз није стао.
"Проблем је што су возила која се код нас увозе углавном стара преко 10 година и забрањена за коришћење у земљама из којих долазе", наводи она.
"Очекујемо благу стабилизацију, а од произвођача до произвођача зависи колико су се снашли и имали добру стратегију. Нису само микрочипови проблем, већ и други делови. Произвођачи који се најпре снађу најбоље ће и проћи на тржишту", поручује Ђурђевићева.
Црне кутије и у аутомобилима
Новина на европском тржишту аутомобила је и обавезно увођења црне кутије у возилима од 6. јула. То ће помоћи у прикупљању кључних података када дође до саобраћајне несреће.
"Нећемо имати класичан аудио-запис као у авионима. Напредни безбедносни системи, њих 15, већ постоје, а црна кутија ће прикупљати и форматирати односно обрађивати те податке. Они ће пре свега служити за додатна унапређења безбедности возила од стране произвођача, а приликом несрећа податке ће моћи да користи и полиција, али је даља употреба од стране рецимо осигуравајућих кућа за сада оспорена", рекла је Александра Ђурђевић.
Црне кутије ће користити већ постојеће системе у аутомобилима и неће много подићи цену возила, можда за сто евра, прецизирала је она.