https://sputnikportal.rs/20220612/sve-boljke-vozila-na-baterije-zasto-srbi-slabo-kupuju-elektricne-automobile-1138398909.html
Све „бољке“ возила на батерије: Зашто Срби слабо купују електричне аутомобиле
Све „бољке“ возила на батерије: Зашто Срби слабо купују електричне аутомобиле
Sputnik Србија
Куповина електричног аутомобила је интересантна опција за грађане Србије и 86 одсто њих би можда или сигурно то урадило, али би већина била спремна да издвоји... 12.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-12T20:30+0200
2022-06-12T20:30+0200
2022-06-12T20:30+0200
магазин
економија
свет – економија
аутомобили
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112125/48/1121254883_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_9bf95553452d9f9dc2056dba9ae72d9c.jpg
Ово је показало ново истраживање НАЛЕД-а, које је указало и на чињеницу да поред цене постоји и још важнији изазов, а то је недовољно развијена инфраструктура.Према подацима МУП-а, у 2020. било је регистровано 2,2 милиона возила од чега тек 1.416 хибридних и 102 електрична.Ценовници дистрибутера показују да су хибридна и електрична возила и до три пута скупља од стандардних и за три четвртине грађана то је кључни разлог зашто нису прешли на електрични погон.Како је додала, поред обезбеђивања већег броја пуњача изазов ће бити и регулисање наплате пуњења које је сада бесплатно. Прорачун је да би и у случају увођења накнаде, трошак пуњења, без накнаде за коришћење пуњача и других трошкова, био неколико пута нижи него код конвенционалних возила код којих износи у просеку 1.300 динара на 100 километара, преноси „Блиц бизнис“.Проблематичан и дометТрећа брига на коју грађани указују је домет електричних возила. Највећи део испитаника (65%) био би задовољан дометом до 500 километара. Иако конвенционални аутомобили имају досег од 500 до 790 километара с једним пуњењем резервоара, електрична возила не заостају у том сегменту (од 455 до 836 километара) и евидентно је да би задовољила већину потреба.За дуже релације, поред брзих пуњача, једно од решења могле би бити замењиве батерије.Биљана Вуксановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре најавила је за 2022. годину израду стратешког оквира за унапређење сектора е-Мобилности, а први корак на том путу биће поједностављење поступка инсталирања пуњача.Према њеним речима, до краја године биће припремљени и предлози Закона о планирању и Закона о путевима, а са Министарством унутрашњих послова планирана је измена и допуна законских решења из области е-Мобилности који се односе на безбедност у саобраћају.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
магазин, свет – економија, аутомобили, енергетика
магазин, свет – економија, аутомобили, енергетика
Све „бољке“ возила на батерије: Зашто Срби слабо купују електричне аутомобиле
Куповина електричног аутомобила је интересантна опција за грађане Србије и 86 одсто њих би можда или сигурно то урадило, али би већина била спремна да издвоји највише 3.000 евра изнад цене других аутомобила.
Ово је показало ново истраживање НАЛЕД-а, које је указало и на чињеницу да поред цене постоји и још важнији изазов, а то је недовољно развијена инфраструктура.
Према подацима МУП-а, у 2020. било је регистровано 2,2 милиона возила од чега тек 1.416 хибридних и 102 електрична.
Ценовници дистрибутера показују да су хибридна и електрична возила и до три пута скупља од стандардних и за три четвртине грађана то је кључни разлог зашто нису прешли на електрични погон.
„Према различитим проценама, у Србији је инсталирано између 50 и 150 пуњача. Просечно време пуњења је око 4,5 сата што би значило да се на једном пуњачу дневно може напунити највише пет аутомобила. На ауто-путевима је постављено свега осам пуњача, а до краја ове године биће их највише 18“, истакла је Ирена Ђорђевић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
Како је додала, поред обезбеђивања већег броја пуњача изазов ће бити и регулисање наплате пуњења које је сада бесплатно. Прорачун је да би и у случају увођења накнаде, трошак пуњења, без накнаде за коришћење пуњача и других трошкова, био неколико пута нижи него код конвенционалних возила код којих износи у просеку 1.300 динара на 100 километара,
преноси „Блиц бизнис“.
Трећа брига на коју грађани указују је домет електричних возила. Највећи део испитаника (65%) био би задовољан дометом до 500 километара. Иако конвенционални аутомобили имају досег од 500 до 790 километара с једним пуњењем резервоара, електрична возила не заостају у том сегменту (од 455 до 836 километара) и евидентно је да би задовољила већину потреба.
За дуже релације, поред брзих пуњача, једно од решења могле би бити замењиве батерије.
Биљана Вуксановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре најавила је за 2022. годину израду стратешког оквира за унапређење сектора е-Мобилности, а први корак на том путу биће поједностављење поступка инсталирања пуњача.
Према њеним речима, до краја године биће припремљени и предлози Закона о планирању и Закона о путевима, а са Министарством унутрашњих послова планирана је измена и допуна законских решења из области е-Мобилности који се односе на безбедност у саобраћају.
