Раније је Генчовска више пута оптуживала шефа Владе за вођење самосталне политике према Скопљу.
Данашња изјава министра МИП-а уследила је као одговор на питање председника парламентарне групе „Препород“ Костадина Костадинова (13 мандата у парламенту).
Лидер је на седници партије изјавио да је средином фебруара Петков на састанку са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем изразио спремност да укине вето на приступање Северне Македоније ЕУ и да зелено светло преговарачком процесу до краја јуна. Костадинов је замолио Генчовску да потврди или демантује информације да је Вархељи поделио са њом ту информацију.
На то је Генчовска одговорила да је њеном састанку са Вархељијем присуствовало још неколико сарадника министарства и да је дискусија унета у меморандум.
„Овај меморандум потврђује управо то што сте ме питали. Да, то је баш тако“, одговорила је она.
Посланик Бугарске социјалистичке партије, бивши заменик председника парламента Кристијан Вигенин је истовремено изразио сумњу да се у садржини таквог документа може наћи нешто нелегитимно.
„Ако сматрате да документ садржи нешто слично, да ли сте информисали ДАНС (Државну агенцију за националну безбедност) да је бугарски премијер извршио злочин против Републике? Ако тако мислите, зашто нисте информисали ДАНС и тужилаштво?“, упитао је Вигенин Костадинова.
Претходно је министар иностраних послова Бугарске недавно дао оставку, али ће наставити да обавља функцију до именовања новог министра. Генчовска представља партију „Постоји такав народ“, која је прошле недеље иступила из владајуће коалиције. Разлог за то је, према речима лидера партије Славе Трифонова, спремност Петкова да изда националне интересе у односима са Северном Македонијом. Истовремено, противници Трифонова сматрају да се не ради уопште о Северној Македонији, већ да кабинет министра не жели да реализује неке финансијске интересе Трифонова.
Највеће неслагање између партије „Постоји такав народ“ и Петкова је чланство Северне Македоније у ЕУ. Претходна Влада Бојка Борисова је инсистирала на испуњавању услова билатералног споразума из 2017. године, по којима би Софија и Скопље требало да разреше историјске несугласице.
Осим тога, Бугарска захтева од Скопља да не инсистира на идеји постојања македонске мањине у Бугарској и да пристане на формулацију „званични језик Републике Северне Македоније“ уместо „македонски језик“. Влада Кирила Петкова, која је формирана крајем 2021. године, више пута је изјављивала да ће наставити ранију политику према Скопљу. Међутим, све време и политичари и новинари сумњају да је премијер намеравао да направи уступке и Скопљу да зелено светло.