„Стално морамо да обрађујемо нове спискове са кијевским захтевима, скоро свакодневно. Долази нам прегршт захтева. Заједно са савезницима разговарамо и покушавамо да утврдимо ко од савезника може да реагује, ко је и шта спреман да пружи. Веома је компликовано и тешко, јер се, захтеви стално мењају“, рекла је она излажући на састанку организованом у Центру нове америчке безбедности.
Како је признала Смит, низ савезника САД су практично дали све што су имали. Према њеним речима, ове земље су забринуте због исцрпљивања својих резерви и сада покушавају да утврде какву другу помоћ могу да пруже Украјини.
Раније је заменик украјинског министра одбране Ана Маљар изјавила да је Кијев од западних земаља добио само 10 одсто неопходног наоружања. Председник САД Џозеф Бајден је навео да је за Кијев одређен нов пакет војне помоћи у вредности око милијарду долара.
Москва је више пута наглашавала да Запад покушава да одужи сукоб снабдевањем оружјем украјинску војску. Министарство одбране Русије је упозорило да ће складишта муниције постати легитимни циљеви руске авијације.
Специјална војна операција у Украјини
Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи које већ осам година малтретира и над којима врши геноцид кијевски режим“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.